ПЛАНИНАРЕЊЕ ЗА ДЕЦУ И ОДРАСЛЕ ПОЧЕТНИКЕ НА ФРУШКОЈ ГОРИ

У Недељу, 30. августа 2020. године, поводом поводом обележавања 130. годишњице од рођења Милунке Савић, српске јунакиње Балканских ратова и Првог светског рата, организује се планинарење за децу и одрасле почетнике на Фрушкој гори.

Стаза:

Беочин село – Етно поставка у селу – Врх Дреновац – Козарев поток –  Манастирски парк  – Манастир Беочин – Гроб светог Варнаве (Настића) – Гроб песника Јована Грчића Миленка – Беочин село (око 7 km)

Кружна планинарска стаза је дужине око 7 km. Почиње и завршава се у Беочин Селу. Стаза углавном води кроз шуму.

ОРГАНИЗАЦИОНЕ НАПОМЕНЕ:

  • Окупљање у порти Храма Преображења Господњег у Беочин Селу, између 10.50 и 11.00 часова.
  • Полазак је у 11.00 часова.
  • Представници организатора ће да присуствују Литургији у Храму.
  • Ако још неко жели да присуствује Литургији, почетак је у 09.00 часова.
  • Доћи сопственим превозом (аутом) или приградским аутобусом 78 за Беочин Село

ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕ:

  • Понети у ранцу воду и храну
  • Опрема: теренска одећа и обућа
  • Свако учествује на сопствену одговорност
  • Деца (од 5 до 15 година) на планинарску акцију иду у пратњи родитеља
  • На планинарење можете позвати и ваше пријатеље

ПОВОД ЗА ПЛАНИНАРСКУ АКЦИЈУ:

Планинарска акција се организује поводом обележавања 130. годишњице од рођења Милунке Савић, српске јунакиње Балканских ратова и Првог светског рата.

Рођена је 1890. год. (или 1892. год.) у селу Копривница код Јошаничке Бање у Рашкој. Удала се 1922. године, за Вељка Глигоровића из Мостара. Преминула је 1973. год у Београду.

Милунка Савић, удато Глигоревић, била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута.

У оквиру планинарске акције биће одржан кратак историјски час на ову тему.

НЕКА ОД МЕСТА КОЈА ЋЕМО ПОСЕТИТИ:

Беочин Село: Тврди се да је врло старо насеље и да је постојало још у доба Римљана. Садашње село се први пут помиње почетком XVIII века. Беочин Село је поточно насеље дуж Козарског потока са једном главном улицом поред потока и неколико мањих, споредних. Све улице су уске, кривудаве.

  • Храм Преображења Господњег:  Налази се у Беочин Селу. Подигнут је 1726. године, типичних одлика такозваног граничарског барока. Иконостас је резбарио Аксентије Марковић.
  • Етно поставка: То је мали сеоски музеј, који представља пример сеоског градитељства са краја деветнаестог века. Кућа је попуњена аутентичним предметима сеоског домаћинства из друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века.
  • Манасти Беочин:  је посвећен Вазнесењу Христовом и налази се на северној страни Фрушке горе.  Време његовог настанка није тачно утврђено, али се помиње у неким записима још из XVI века. Један је од најпосећенијих манастира на Фрушкој Гори.
  • Гроб Светог Варнаве Хвостаноског: Свети Варнава (Настић) био је викарни епископ хвостански. Страдање епископа хвостанског у времену комунизма описао је др Јован Јањић у књизи „Светлоносац у мраку”. Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину, где је и сахрањен.
  • Гроб српског песника Јована Грчића Миленка: Био је српски песник и доктор медицине рођен у Черевићу 1846. год. а умро 1875. год. Једна улица на Детелинари у Новом Саду носи његово име.
  • Манастирски парк: С јужне стране манастира се налази велики парк засађен пре 160 година. Из Париза је у Беочин дошла група баштована која је одржавала Версајски парк. У манастирском врту су изградили праву малу копију Версајског парка са прелепом фонтаном и базеном у средини.
  • Расадник националног парка „Фрушка гора“: Недалеко од манастира Беочин налази се расадник украсног дрвећа и шибља Националног парка Фрушка гора. Данас су у овом расаднику највише заступљене саднице храста које се припремају за пошумљавање и тек покоја врста украсног биља.
  • НЕКОЛИКО САВЕТА ЗА ПЛАНИНАРЕ ПОЧЕТНИКЕ:
    • Пре поласка на планинарску стазу прикладно се обуците. Најбоље слојевито, у зависности од временских прилика.
    • У случају најављене кише понети у ранцу суву пресвлаку и  неку непромочиву јакну или пелерину (кишну кабаницу) за заштиту од могуће кише.
    • Обућа мора бити удобна и разгажена. Пожељно планинарске ципеле или дубоке ципеле са рецкавим ђоном или патике са тврђим ђоном.
    • На ногама нека су неке дубље чарапе.
    • Пажљиво слушати упуства вође акције.
    • На планинарској стази трудите се да вам је вођа туре увек у видном пољу.
    • Добро је у ранцу имати шибицу (или упаљач) и брицу.

     

    Организатор:

    Планинарско – историјска секција удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад