RUŽA U CVATU

RUŽA U CVATU

Ima onih dana kada oktobarsko sunce sasvim neočekivano zagreje crepove sa krovova kuća i kada pločnici pod koracima odzvanjaju kao da smo ponovo ušli u tople dane proleća. Vazduhom lebde kao uspomene slatke note mirisnog maja, dok procvale jesenje ruže pod svojim modrim tonovima od pogleda skrivaju ljubavnike. Zna se da su ovakvi dani kratkog veka. Lepota i mir koji se u njima ogledaju jedinstveni su za celu godinu. Na oči podnevni vetrić navlači čežnju, lako se ruka kreće prema gitari, klizi preko žica, zauzima stav, grlo se priprema, usne otvaraju i u jednom izdahu izlazi pesma. Ona pesma, lagana,pomalo umorna i suzna a opet preko potrebna i ukorenjena toliko duboko u nama.
U Sarajevu bi je nazvali sevdalinka. Ima priča kako je ona stigla na ove prostore. Ima i sručnjaka koji dobro znaju da se peva samo u Bosni, da je stigla iz Turske, sa istoka. Najpoznatija sarajevska sevdalinka koja se već dugo smatra nezvaničnom himnom grada Kad ja pođoh na Bembaš (Bentbašu), krije u sebi međutim jednu sasvim drugačiju istinu.

Sarajevo je pre Drugog rata bilo jedno od najvećih i najstarijih centara sefardske jevrejske zajednice na Balkanu. Sefardi su u njega stigli pre bezmalo petsto godina. Kako je tadašnje tursko carstvo jedino otvorilo kapije izbeglicama španske inkvizicije, oni su brodovima stizali do luka Istambula odakle su se posle selili po celome Balkanu i tu i ostajali nazivajući ga svojim domom i mestom gde su bili ravnoprani članovi zajednice bez straha od izolacije geta sve do Drugog svetskog rata. Na žalost Holokaust je odneo ne prebrojive žrtve i desetkovao sve jevrejske zajednice preko cele Evrope pa i na našim prostorima. Tek se u novijem vremenu posle i svih naših ratova i nemilih događaja obnavlja sećanje na ovaj narod koji je u nikako zanemarljivom broju postojanja utkao svoje čarobne niti u baštinu koju nazivamo svojom. I baš to što se oko čuvenih sevdalinki i mnoštva čudnovatih reči vode debate o nastanku i poreklu govori o životu svih naroda u jednoj velikoj i plodonosnoj zajednici zvanoj Balkan. Da se samo neko zapita zašto se nije vodilo računa odakle nam je stigao patišpanj na primer, ne bi bilo ni ovolikog cepkanja na param parčad svega što nam se nađe pod nogama.

I tako čuvena Bembaša vodi poreklo melodije od jevrejske molitvene pesme, koja je na ladinu prepevana i u ljubavnu Mi querido mi amado.

Za vojvodjanske.rs: Irma Mikeš

Sefardske pesme za ove lepe sunčane dana:

Author Image
Lala
%d bloggers like this: