U jednoj maloj, tajnovitoj varoši, u Bugarskoj pre nekih dvadesetak godina jedan čovek je započeo projekat za koji su mnogi smatrali da je nemoguć. Pošto u tetaru ne postoje nemoguće stvari ukoliko si dovoljno uporan i veruješ da radiš pravu stvar od tog “nemogućeg” projekta je nastao Pierrot, lutkarski festival namenjen odraslima. Četvrtog dana, ovogodišnjeg, 11-og izdanja, sada već na daleko poznatog festivala, “ukrali” smo mu malo vremena, razgovoramo sa Darinom Petkovim, idejnim tvorcem, osnivačem i “glavnim krivcem” za postojanje Pierrot-a u Staroj Zagori…
Na početku, želim da te pitam kako je došlo do ideje da se napravi festival koji se bavi lutkarstvom za odrasle, ko ili šta te je inspirisalo da pokreneš ovakav poduhvat kao što je Pierrot?
Početna ideja se rodila između Tanje (Татяна Калчева – Заместник-менaджър в Държавен куклен театър – Стара Загора) i mene… najviše nam je pomogao Stefan Jankov (Стефан Янков), juče je bila promocija njegove knjige „Teatarska geografija, priče, ličnosti“. On je u to vreme bio načelnik u ministarstvu kulture, načelnik za sve teatre, u celoj Bugarskoj. On mi je u jednom razgovoru rekao, više onako… privatno: „Što b’e… ne napraviš neki festival“?
Ja sam mu tad, rekao otprilike: „Ti si lud… bre, kakav b’efestival?!“…
…izvini što te prekidam. Ti si došao u Staru Zagoru, koje godine?
1998.godine…
…znači, dve godine nakon tvog dolaska nastaje Festival?
Da, već sam dve godine bio direktor i tako to, kada smo došli na tu ideju. Počeli smo bez ikakvog iskustva… kako se to radi, šta je to, kakva nam je organizacija potrebna? Naravno, počeli smo sa veoma malo para, sa malim budžetom jer nismo ni znali šta nam je sve i koliko potrebno. Dobili smo 10.000 leva, (1€=2leva, p.a.) od Ministarstva i još 10.000 od Skupštine grada Stare Zagore, to je bio celokupan budžet za prvi festival 2000-te godine…
… te godine pravite Fondaciju?
Da, te godine osnivamo Udruženje, to nije Fondacija već Udruženje, neprofitna organizacija Pierrot. Prvi festival je probudio veoma veliku, pozitivnu energiju cele bugarske lutkarske zajednice. Svi su došli sa najboljim namerama, bez para… samo da se dogodi takav festival…
…na prvom festivalu su učestvovali pretežno bugarski lutkarski teatri?
… pa da… bio je jedan teatar iz Amerike, još ih je bilo iz inostranstva, ne mogu da se sada setim, bilo ih je .. ali da, najviše je bilo bugarskih teatara. Ipak, ta energija koju smo dobili od celokupne lutkarske zajednice nam je dala snagu da nastavimo sa organizacijom ovakvog festivala. Od tada pa sve do sada je svaki put festival sve veći, sve bolji, kvalitetniji… sada je već prepoznatljiv u Evropi, mogu da kažem i u celom svetu. Nije slučajno da smo ove godine, po drugi put, dobili od Asocijacije “EFFE” (Europe For Festivals, Festivals For Europe) nagradu i povelju “Remarkable Arts Festival” (Značajan umetnički festival), to je nagrada za inovativnost i dosadašnja dostignuća. Naravno da se ponosimo sa tim. Osnovni cilj festivala je bio, naravno produžićemo u tom smeru, da predstavi i promoviše publici i bugarskim režiserima, glumcima, lutkarima i ostalim učesnicima tetarskog života, da ih ohrabri u stvaranju i produkciji lutkarskog teatra za odrasle. Mislim da smo taj cilj već, dobrim delom, postigli ali od njega nećemo odustati. Pored toga u međuvremenu su se pojavili i drugi ciljevi. Verovatno da će se Pierrot proširiti u narednom periodu, nećemo se ograničiti samo na lutkarstvo, nećemo da se zatvorimo samo u svoje granice, u probleme lutkarskog pozorišta, hoćemo da se bavimo i virtuelnim predstavama, dramskim predstavama, kao što smo ove godine napravili prezentaciju animiranog filma… napravili smo i ulične performanse… želimo da napravimo značajnu manifestaciju koja pokriva ceo grad, Staru Zagoru. Želimo da to bude jedan veliki pozorišni praznika za sve, da svi učestvuju… i sada većina građana Stare Zagore znaju šta je Pierrot ali ne znaju svi.
Po mom iskustvu, koje nije malo, mislim da ste u tom pogledu daleko odmakli. U poređenju sa drugim gradovima i festivalima atmosfera u Staroj Zagori je fantastična. Građani na svakom koraku sa simpatijama se odnose prema nama, mislim na učesnike i goste festivala, mislim da se to oseća u vazduhu, kao da ceo grad živi za ovaj festival… ja sam evo treći put ovde, bio sam na drugom i trećem, sada posle petnaest godina se vidi da je festival Pierrot prepoznatljiv, prisutan na svakom koraku… pomenuo si da, pored Državnog lutkarskog pozorišta kao nosioca, u organizaciji učestvuju i ostale institucije kulture: Dramski teatar, Opera…
…Biblioteka, Galerije, Muzej…
…znači celokupna struktura kulturne zajednice saučestvuje u organizaciji, svi su uključeni… žive i rade za ovaj festival…
… tačno tako, tačno tako. Takva situacija je u poslednjih desetak godina, svi sarađujemo, radimo zajedno na ovom festivalu. Mislim da je to zbog toga što je ovaj festival doneo puno dobrih stvari svim poslenicima u kulturi i stanovnicima Stare Zagore. Prvenstveno zato što se za Pierrot čulo, postao je poznat, ne samo u Bugarskoj nego je prepoznatljiv u Evropi, mogu da kažem i u celom svetu. Mi mnogo dobro radimo i sarađujemo sa svim institucijama kulture u Staroj Zagori i van festivala. Jasno nam je da čovek ništa ne može da napravi sam a sve može da napravi uz pomoć prijatelja, kolega i svih ljudi dobre volje…
Pretpostavljam da Državni lutkarski teatar, kada druge institucije kulture imaju svoje projekte, proslave, festivale…pomaže?
Naravno, sa ljudima, sa tehnikom, sa idejama… smeštanjem ljudi i opreme, svim raspoloživim snagama…
Hoću da kažem da postoji poverenje, razumevanje i saradnja između svih institucija u gradu, što nije baš uobičajena slika kada se radi o nekim drugim sredinama, ne bih sad da navodim neke drastične primere, sa kojima sam se susretao. Znači, uspeli ste da stvorite sinergiju koja donosi rezulatate…
Mislim da je to dragoceno iskustvo za sve nas koji se bavimo kulturom u Staroj Zagori, uspeli smo da kreiramo takvu klimu oko festivala a zatim i prema svim ostalima u zajednici. Iz toga proizilazi da podižemo kvalitet života u celom gradu, grad postaje sve bolji i lepši za život svih građana. Postavlja se pitanje zašto se neko odlučuje da živi u nekom gradu? Ne samo zbog toga šta radi i koliko novca zarađuje nego i zbog toga kako provodi slobodno vreme, da li mu život u tom gradu pruža i neke druge sadržaje. Da li u slobodno vreme može da pogleda neku dramsku predstavu, da pogleda balet ili operu, da poseti galeriju, da odvede dete na lutkarsku predstavu, da ima kvalitetnu biblioteku, da ode u zoološki vrt… to su po našem mišljenju, veoma bitni faktori da zadržimo mlade i kreativne ljude u našem gradu i naravno da privučemo kvalitetne ljude iz drugih sredina. Kultura nekom gradu daje identitet.
Da se vratimo sada na sam festival, prvih godina se dešavao svake godine, od 2003. je postao bijenalni, znači dešava se svake neparne godine. U toku tih šest/sedam dana se u Staroj Zagori okupljaju pozorišne trupe iz celog sveta. Ove godine imate učesnike iz desetak zemalja sa tri kontinenta, što nije mala stvar, iz zapadne i istočne Evrope, iz SAD, iz Japana… što zavisi od produkcije, zavisi kolika je i kakva bila produkcija lutkarskih predstava za odrasle u periodu između dva festivala, ne može festival da bude dobar ako je produkcija loša… hoćeš li da pojasniš kakva je procedura selekcije i prijavljivanja za festival?
Hm, hm… možda izgleda malo čudno ali moram da kažem da sam selektor festivala ja. U početku, prvih četri/pet izdanja smo imali selektora… za svaki festival je bio drugi… posle izvesnog vremena sam shvatio, nezavisno od toga da li imaš selektora ili ne, kada počne festival, kada dođu gosti, kada pogledaju neke predstave, svi dođu kod mene i kažu: “… a b’e Darine, zašto si zvao ovoga a onoga nisi, zašto ovo, zašto ono?” Za sve sam ja kriv i za sve sam ja odgovoran… tako sam shavtio da njih ne interesuje ko je selektor već da sam ustvari ja lice i naličje festivala. Ako je dobro onda svi kažu “Bravo” ako nije onda sam opet ja kriv! Zato sam rešio da, kad je već tako, onda ću da preuzmem odgovornost za ono što ne valja ili pohvale kada je dobro i miran sam, znam na čemu sam…
…pre i posle festivala za sve je kriv direktor, pa bio on loš ili dobar sve se na kraju njemu obija o glavu…
…tako je, zbog toga zadnjih pet/šest festivala ja pravim selekciju… ključni razlog je taj zato što od početka znam koji je cilj koji želimo i možemo da postignemo, tako da znamo kakva je selekcija neophodna da bi festival imao onakvo lice kakvo je moguće ostvariti ili koje možemo da prikažemo. Kako dolazimo do selekcije? Kada se završi ovogodišnji festival napravićemo, kao svih prethodnih, analizu šta smo uradili i dokle smo došli. Negde pred kraj ove godine, u decembru ćemo objaviti na našem sajtu i poslati svim prijateljima i svim, znanim i neznanim lutkarima u svetu, svim teatrima, poziv za Pierrot 2021.godine. Do kraja 2020.godine, do decembra očekujemo od svih zainteresovanih da nam pošalju prijavu, za bugarske teatre malo progledamo kroz prste, do proleća 2021. Iz inostranstva moramo da dobijemo prijave do kraja 2020. tako da u januaru napravimo kostur za sledeći festival. Nakon toga šaljemo zvaničan poziv, prvo inostranim teatrima, dogovaramo se oko tehničkih uslova, smeštaj i sve ostale neophodne informacije. Tako da već početkom godine imamo projekciju budžeta koji nam je potrebna za realizaciju festivala. Sa tom projekcijom konkurišemo prema državnom ministarstvu i prema gradskom veću za finansijsiranje. Moram da naglasim da mi, od Amerike do Bugarske, nikomo ne plaćamo putne troškove, sve trupe koje su zainteresovane i hoće da dođu a ispunjavaju neophodne kriterijume u vezi kvaliteta predstave, moraju sami da plate transfer do Satre Zagore i nazad, ostalo je naša briga, smeštaj, hrana, tehnička podrška, marketing… to nisu mali troškovi, plus žiri koji je uvek međunardoni, puta šest/sedam dana, konačno to budu ozbiljna sredstva. Zato nam je potreban toliko dug period od zaključivanja selekcije do početka festivala.
Pierrot je svaki put sve bolji, kvalitetniji i uspešniji kakvi su planovi za budućnost?
Što se tiče osnovne koncepcije nećemo je menjati, jedino u zavisnosti od produkcije može da se produži, moguće je da kao i do sada traje šest dana ali ako bude ponuđeno više kvaltetnih predstava ili projekata koji zaslužuju da se nađu u zvaničnoj konkurenciji moguće je da produžimo trajanje na sedam ili deset dana. To će verovatno iziskivati da angažujemo više ljudi u organizaciji, samim tim i više sredstava ali ćemo se snaći. Bitno je da ima što više kvalitetnih lutkarskih projekata namenjenih odraslima. Moguće je da ćemo u budućnosti da proširimo postojeći koncept, pored postojećeg koji se bazira na lutkarskoj umetnosti da ga proširimo u smislu ukupne scenske umetnosti koja obuhvata animaciju, teatar senki i slično. O tome smo već razmišljali ali to opet zavisi od toga u kom smeru će se kretati lutkarstvo i uopšte scenska umetnost. Ipak Pierrot će prvenstveno negovati lutkarsku umetnost za odrasle jer je na tome nastao i već se dokazao.
Moram da ti postavim jedno interesantno tehničko pitanje, koliko ljudi je uključeno u organizaciju ovog festiavala? Pitam te zbog toga što onaj ko nije organizovao ovako veliki festival teško može da razume koliki je to posao?
U pozorištu ukupno radi, zajedno sa mnom, trideset pet ljudi, tokom festivala svi su uključeni, oni su već naviknuti, svi imaju svoja zaduženja, tehnička služba sarađuje sa svojim kolegama iz gostujućih trupa, glumci dočekuju goste, svako ima svaki dan svoje obaveze. Van tog vremena za festival su zaduženi samo troje ljudi, Tanja (zamenik direktora i menadžer teatra), Mariela (marketing) i ja. Ja nisam toliko ni uključen u sve problem oko organizacije koliko su njih dve, čini mi se da one skoro i ne spavaju tokom festivala. Zbog toga nameravamo da u narednom periodu zaposlimo još ljudi, pogotovo ako želimo da napravimo još veći i još bolji festival, naravno da bi smo i u našem redovnom poslovanju imali boljih projekata i kvalitetnijih predstava.
Moram da kažem da za vreme festivala mi obrazujemo još jednu dodatnu tehničku ekipu koja je sastavljena od ljudi iz tehničkih i organizacionih službi iz drugih institucija u kojima se odvijaju predstave i performansi koji su uključeni u festival, iz Opere, Dramskog teatra, Biblioteke… oni takođe, svakodnevno dežuraju i imaju tačno definsane zadatke. Sve to funkcioniše kao jedna mašina u toku trajanja festivala, svi nam pomažu.
Reci nam, u administartivno/birokratsko/finansijskom smislu od koga imate podršku?
Najveću pomoć u tom smislu imamo od Gradske uprave Stare Zagore i ona je svake godine sve bolja. Takođe imamo podršku i od Ministarstva kulture Bugarske. Procentulano to iznosi 80% finansijskih sredstava obezbeđuje Grad a 20% Ministarstvo kulture, pored toga imamo još i sponzore koji se uklapaju u tih 20%. Grad pomaže najviše zbog toga što je prepoznao da se ovaj festival pravi prvenstveno za promociju Stare Zagore tako da je on najviše namenjen našoj lokalnoj zajednici. Ukupno, negde oko 350 učesnika iz celog sveta bude pet/šest dana tokom trajanja festivala u Staroj Zagori, to nije mali broj ljudi. Oni pored toga što igraju i gledaju predstave, upoznaju grad, posećuju neke druge sadržaje,troše neki novac, taj novac ostaje u Staroj Zagori, sigurno da grad ima višestruku korist od festivala. Sve se to oseti u hotelima, restoranima, trgovinama, muzejima… u čitavom gradu se tih dana oseća neka lepša, svečanija atmosfera…
Malo sam se raspitivao, ovih dana je veoma teško naći smeštaj u Staroj Zagori i u privatnom smeštaju i u hotelima…
To nije samo zbog Pierrota-a, ovih dana ima još interesantnih događaja u Staroj Zagori, kao što je smotra starih automobila (old-tajmera)… ali na to, dobrim delom, utiče i ovaj festival.
… ipak je sve dobro rešeno i festival funkcioniše odlično. Posebna je specifičnost u tome da se predstave dešavaju u četri različite institucije na ukupno šest scena plus tog imamo performanse na otvorenim prostorima i sve je to skoncentrisano na veoma malom prostoru. Od jedne do druge institucije je udaljenost 50 do 100 metara, jedino je lutkarsko Pozorište udaljeno oko 350 metara. Taj specifikum pruža mogućnost, koju ste vešto iskoristili, da svih šest dana trajanja program bude prepun događaja, fascinatno je upravo to da sva dešavanja mogu da se proprate, bez velikih napora oko transfera. Skoro je neverovatno da u svakom danu imamo po četiri ili pet događanja… iskreno, moram da priznam, da sam se evo već posle tri dana umorio od utisaka i od emocija… sa druge strane, gledajući program festivala tek nas očekuju najkvalitetnije predstave*… tako nešto retko može da se vidi ili pronađe, pogotovo u nekom gradu koji nije… kako da kažem “preveliki”. Stara Zagora ima oko 150.000 stanovnika, to nije mali grad ali nije ni preveliki…
… da Stara Zagora je grad sa 150.000 stanovnika, taman za prijatan život, po meri svojih građana i mi se trudimo da ga učinimo još prijatnijim…
… to bi bilo sve što bih imao da te pitam sem ako ti imaš nešto da dodaš što u ovom razgovoru nismo pomenuli?
Mi gledamo na Pierrot kao na naše dete, zato što smo ga mi napravili, mi smo ga izmislili, mi smo ga odgajili, držali za ruku kao malo dete dok uči da hoda… on je odrastao, postao je veliki, prošao je pubertet u kom se suočavao da nekim drugim problemima, kada nismo znali na koju stranu će da se okrene… sada se nalazimo u jednoj novoj, mnogo važnoj fazi postojanja festivala. Sada moramo da definišemo istinsku orijentaciju daljeg razvitka festivala…
… Pierrot sada ima 19.godina, sada je punoletan, mora sam da nastavi svoj život, mora da izabere svoj životni put… hoćeš li da nam kažeš koji su do sada, po tvom mišljenju, najznačajniji učesnici koji su bili na festivalu, prethodnih godina? Po mojim saznanjima na ovom festivalu su, do sada, učestvovali mnogi značajni svetski stvaraoci ne samo u domenu lutkarstva nego iz svih oblasti dramske umetnosti?
Na prethodnom, desetom, pošto je bio jubilarni je bilo dosta velikih, značajnih umetnika kao što su Teatar “Filip Žanti” iz Pariza, “Zero en conducta” iz Barcelone, “Magični teatar”- Mastriht, Holandija, Teatri iz Rusije iz Sankt Petersburga, Moskve… ranije su dolazili teatri iz Poljske, Češke, Slovenije, Mađarske, Hrvatske, SAD… ove godine smo videli goste iz Japana…
… teatri iz Srbije su redovni gosti…
… naravno, iz Srbije smo, mislim, na svakom festivalu imali bar po jednog predstavnika, jedne godine je Lutkarsko Pozorište iz Niša osvojilo Gran-prix, dolaze nam gosti iz Makedonije, Slovačke…mislim da gotovo iz celog sveta su dolazili gosti. Ne mogu više da se setim koje sve dolazio jer to zavisi od kvaliteta predstava, ti znaš da ima mnogo velikih imena koja neki put naprave i loše predstave, dešava se to svima. Posebno dobro za sam festival je to što je skrenuo pažnju na sebe, što se za njega čulo u celom svetu, sada je mnogo lakše napraviti selekciju jer je svaki put sve veće interesovanje i prijavljuje se sve više dobrih, kvalitetnih predstava sa svih strana… sad je svima stalo da dođu, da učestvuju na ovom festivalu, ne samo u Bugarskoj nego iz celog sveta se javljaju, interesuju, kada je sledeći, kakvi su uslovi… to su sada slatke muke, kada imaš širok izbor…
…to je verovatno zbog toga što se Pierrot, sa svojih 19.godina dokazao i pokazao svoj značaj, ne samo u Bugarskoj, ne samo na Balkanu nego u celoj Evropi a Boga mi i na drugim kontinentima se čulo za njega. Pierrot, možemo da kažemo, je postao “Brend”. Na kraju moram da ti postavim pitanje koje često postavljam sagovornicima, koje nema direktne veze sa temom: Darin Petkov, kada je bio mali je želeo da bude, šta… kad poraste?
Ha, ha, ha… moram da se setim… pa da… ja sam hteo da budem fudbaler, kao mlad sam devet godina trenirao fudbal…tek kasnije sam se posvetio pozorištu…
… pa si onda, verovatno, zbog toga napravio “Ligu šampiona”, u lutkarstvu. Zahvaljujem ti se na razgovoru, na gostoprimstvu i želim tebi i tvojim saradnicima mnogo uspeha u budućem radu i još mnogo, mnogo izdanja Pierrot-a, pa da se vidimo na sledećem festivalu 2021.godine.
Daj Bože. Vi ste uvek dobrodošli na Pierrot, ne samo ti nego svi prijatelji iz Novog Sada i Srbije, mnogo ljubavi, prijateljstva i iskrenih osećanja gajim prema svima vama i radujem se svakom našem novom susretu. Hvala ti, vidimo se!
Za vojvodjanske.rs piše: Dragoljub Selaković
_____________________________________________________________
*razgovor je vođen pre predstave “Poslednji čovek”, po romanu “1984” Dž.Orvela, u produkciji domaćina, Državnog lutkarskog teatra-Stara Zagora (van konkurencije) i predstave “Na vučjem tragu” novosadskog Pozorišta mladih.
You must be logged in to post a comment.