У сали сегединског Дома народности јавности је представљена монографија „Манастир Грабовац” др Ксеније Голуб, коју су заједнички објавили Епархија будимска и Црквени музеј у Сентандреји.
Према речима домаћина промоције, сегединског пароха и архијерејског намесника Далибора Миленковића, ова књига је својеврсно уметничко благо које приказује део културе Срба у Мађарској.
„Манастир Грабовац је најзначајнији српски споменик културе у Мађарској. У њему се сусреће хришћанска традиција Истока и Запада, прошлости и садашњости, временог и вечног“, истакао је он.
Поздрављајући др Ксенију Голуб, угледне званице и све присутне, месни парох је указао на важност овог издања за нашу културу и традицију, оценивши да је реч о комплетној историјско-уметничкој студији о овом нашем споменику културе. Он се похвално изразио о свеукупном научном раду ауторке и о обиљу фотографија од прворазредног значаја.
„Наравно да су Српска православна Епархија будимска и Црквени музеј, уз благослов високопреосвећеног митрополита Лукијана допринели реализацији овог историјско-културног бисера“, напоменуо је отац Миленковић.
Према речима митрополита Лукијана, манастир Грабовац је место сусретања прошлости и садашњости, временог и вечног.
„Можемо рећи да Грабовац спада међу најстарије српске црквене споменике у нашој Епархији. Барокна манастирска црква представља једно од најзначајнијих архитектонских остварења из времена владике Василија Димитријевића, поседује највреднију засебну збирку библиотеке, такође српско сликарство из тог периода, које је резултат иконописачке делатности Христофора Жефаровића. То је православна барокна уметност по угледу на руско-украјински стил”, истакао је митрополит.
На месту манастира Грабовац, смештеног у јужној Мађарској, некада се налазио бенедиктински католички манастир из 14. века, чији се остаци и данас могу видети код постојећег манастирског гробља. Садашњи манастир Грабовац су основали 1587. године монаси манастира Драговић у Далмацији, игуман Пајсеј, са братијом, Евстатијем, Серафимом, Герасимом и Дионисијем.
Овај скромни манастир страдао је два пута крајем 17. века. Први пут 1684 . године, када су Турци који су се повлачили из правца Беча и Будима, убили игумана и неколико монаха, а други пут 1703. године, када су куруци Фрање Ракоција манастир опљачкали и спалили до темеља.
Данашње манастирске зграде и црква изграђени су у раздобљу 1736–41. године, у стилу барока. Ктитор новог храма био је поред народа, епископ будимски Василије Димитријевић. Темпло је дуборезачки рад у барокно-класицистичком стилу дело Арсенија Марковића. Иконописац епохе барока Василије Остојић из Новог Сада, осликава монументални иконостас у манастирском храму Грабовца 1768. године, док је зидни живопис је рад Андреја Шалиста и Франца Флоријана Хофмана из 1785. године.
По завршетку презентације монографије, председница сегединске Српске самоуправе Нада Малбашки се захвалила ауторки Ксенији Голуб, издавачима књиге и свима који су присуствовали овом јединственом догађају. Она је нагласила да монографија о Грабовцу важна како за Србе у Мађарској тако и за мађарску културу.
Презентацији су, поред осталих, присуствовали протонамесник Светомир Миличић, парох дешчански, Кристифор Брцан, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, Душица Рошу, председница Српске самоуправе из Сентмиклоша, Клара Сивери, шеф кабинета градоначелника Морахалома и директор Центра „Коло”, као и Марта Васиљев, заменица директора Српске школе у Сегедину.
Извор: снновине