А ШТА АКО ПЧЕЛЕ НЕСТАНУ?

Захвалите се Апис меллифери, познатој и као евро-афричка медоносна пчела, за трећину сваког залогаја који ћете данас појести. Пчелице су неопевани, неплаћени радници у пољопривреди, које сваке године донесу на милијарде евра, а да то и не знају. Овог јуна, у покушају да потцртају важност пчела, радници једног супермаркета у Америци су привремено изнели из радње све производе који директно зависе од поленизације. Од 453 производа, 273 је нестало, укључујући јабуке, лимун, тиквице, бундеве… Како је то сликовито објаснила новинарка Хана Нордхаус у књизи “Пчеларов ламент” – “пчеле су лепак који одржава читав агрикултурни систем на свету”.

А тај лепак сада се разграђује. Негде око 2006. године, пчелари широм света – али прво у Америци – почели су да примећују нешто веома узнемирујуће. Отворили би кошнице и оне би биле пуне саћа, воска, чак и меда… Али није било пчела. Овакви случајеви су се гомилали, и натерали научнике да искују термин који ће описати ову мистериозну пошаст – цолонy-цоллапсе дисордер (ЦЦД), што би на српском значило да пчелиња друштва (што је много, кажу саговорници Недељника, прикладнији и срећнији превод од “колонија”) нестају. Пчелари су то кратко време, сетићете се, били у жижи пажње јавности, чак и у Србији, а све је изгледало као потка за неки апокалиптични холивудски филм…

Дванаест година касније, ништа се није променило. Или барем не на боље. Пчеле умиру више него икад, а разлози су и даље обавијени дебелим велом мистерије. Више од трећине свих пчелињих друштава у Америци буквално је нестало прошле зиме, што је 42 одсто више него пре ЦЦД-а. И у Србији је забележен пораст смртности код пчела.

Искусни пчелари умеју да надокнаде и поново населе изумрле кошнице, али притисак на индустрију и пољопривреду расте. Воће и поврће нема шансу да се развија и да даје приносе ако нема пчела. Џеф Петис, водећи стручњак за пчеле у америчком Министарству пољопривреде, назива ситуацију “ходом по ивици”.

Хоће ли ускоро бити пчела?

“Хоће ли ускоро бити пчела? То је коцка, да будем искрен”, навео је Петис за магазин Тајм.

Петис и његове колеге зноје се сваког дана да утврде шта се дешава са пчелама. Пестициди су били први и очигледан осумњичени – посебно популарна нова класа хемикалија познатих по имену неоникотиноиди, који погађају пчеле чак и кад су у малим дозама. Други истраживачи фокусирали су се на напасти попут Варроа деструцтора, паразита који убија пчеле још од осамдесетих година прошлог века, кад је његово присуство потврђено. Они трећи баве се бактеријама и вирусима. Али, један кривац на којег се може упрети прстом и од којег би могло да почне решавање овог проблема – још не постоји. Сви се зато сећају и цитирају реченицу Алберта Ајнштајна, за коју, као и за многе друге цитате, никад није потврђено да ју је изговорио геније:

“Ако пчела нестане са Земљине кугле, човечанству не би остало више од четири године живота.”

Експерти сумњају да се Ајнштајн заиста бавио размишљањем о вредним инсектима, али је ова забуна тако типична за збуњеност која влада око пчела, и тај осећај да смо криви за убиство врсте коју смо гајили и од које смо живели већ неколико хиљада година. Ако пчеле нестану, то би планету учинило сиромашнијом и гладнијом, али оно што је заиста застрашујуће јесте осећај да је то само наговештај онога што ће се тек догодити, и добар пример да нешто није у реду. Како с нама, тако и с природом.

“Ако нешто брзо не урадимо, предстоји нам потпуна катастрофа”, наводи Том Теобалд, један од најпознатијих америчких пчелара. “Пчеле су само почетак.”

Иронија је што су неоникотиноиди много безбеднији за фармере од ранијих пестицида. Али пчеле су веома осетљиве на ову хемикалију. Неоникотиноиди нападају њихов нервни систем, убијају их споро, али их одмах онемогуће да лете и да комуницирају. То је оно што научници називају под-смртоносни утицај на пчелу.

Читав систем, да нам опрости Алберт Ајнштајн, не би колабирао без пчела. Окосница исхране читавог човечанства – житарице, кукуруз – сама се опрашује. Али, наши би тањири били много мање лепи, и много мање хранљиви без лубеница, зелене салате, трешања, јабука, бадема, и свих других воћки и поврћки које не могу без пчела.

Постоји једно решење, али нико не воли да говори о њему. То је да пчеле престану да буду слободне и лепе животиње, и да се гаје као што сада гајимо свиње или краве, односно да им се доноси храна, уместо да је оне саме узимају. Какве би онда постале, то нико не зна. Али се зна да би и пролеће и лето били много сиромашнији без оног дивног, романтичног – мада све ређег – зујања пчела око нас.

Извор: Недељник