O alternativnim tržištima za srpske jabuke razmišljaju i u ministarstvu poljoprivrede, što je potvrdio i ministar Branislav Nedimović. On je izjavio da je važno da se ne fokusiramo samo na jedno tržište – tržište Rusije.
– U Rusiji se podižu novi zasadi jabuka, naročito u Krasnodarskoj oblasti – rekao je Nedimović i ukazao da je uvek potrebno imati alternativno tržište, ako stvari krenu loše. – Cilj nam je da s Kinom i Indijom otvaramo nova tržišta, na prostoru severne Afrike, Maroka i Alžira. I da se vratimo na tržišta na kojima smo ranije bili prisutni – rekao je Nedimović i dodao da fokus treba da bude na bogatijim tržištima. S Indijom je nedavno potpisan sporazum u oblasti fitosanitarne kontrole što bi u perspektivi moglo da otvori mogućnosti na tom tržištu.
Rusija godišnje uveze 700.000 tona jabuka, ali analitičari procenjuju da će se to uskoro drastično promeniti. Nezvanično se pominje i da je ove godine prećutno uvedena obustava uvoza sve dok se ne proda domaća jabuka. Uticajni poljski analitičar Adam Paradovski, u martu ove godine, rekao je da su Rusi za samo godinu dana uvoz jabuka smanjili četiri odsto i da će se ovaj procenat intenzivnije povećavati kako sada mladi zasadi budu stupali u pun rod. Poljska se zbog toga okrenula Kini, ali Paradovski tvrdi da takvi planovi nisu realni i da je Indija „tržište koje obećava”.
– Izvoz u Rusiju imaće perspektivu još nekoliko godina, a poljski i svi drugi veliki proizvođači jabuka morali bi da pronađu alternativna tržišta – upozorio je ovaj analitičar koji je Srbiju, s godišnjom proizvodnjom od oko 400.000 tona ovog voća, takođe svrstao u red najvećih evropskih proizvođača.
Srbija je poslednjih godina upravo zbog otvaranja ruskog tržišta ostvarila veliki napredak u sektoru voćarstva, posebno jabuka čija je proizvodnja intezivirana. Ove godine i u Evropi i kod nas očekuje se rekordan rod što podrazumeva i niže cene.
Ponuda ogromna, a potražnja skromna
Profesor Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, rekao je da je ovogodišnji rod u Evropi 36 odsto veći nego u 2017. i da je ponuda ogromna, a potražnja skromna. Trenutna cena koju nude hladnjačari je izuzetno niska – od 22 do najviše 35 evrocenti za crveni delišes. Jasno je, kaže, da se ne može ponoviti prošlogodišnja cena od 60 ili 70 evrocenti, koliko su je plaćali kupci iz Rusije.
– To zlatno vreme je prošlo. Sada možemo očekivati ”evropske” cene od 28 do najviše 40 evrocenti po kilogramu – smatra Keserović i dodaje da bi država morala da razmišlja na duge staze jer širom Evrope, a posebno u Rusiji, Azerbejdžanu i Maroku, niču nove savremene plantaže.
– Što se tiče Rusije, tačno je da oni ozbiljno ulažu u zasade jabuka. Nemam informacije što se tiče Indije, ali marokansko tržište bi za nas moglo da bude interesantno ako otklonimo neke barijere. Oni cene jabuku i na tom tržištu je ovo voće skupo – ističe naš sagovornik, dodajući da ne treba stajati već razmišljati o uvođenju novih koncepata proizvodnje.
Ističe da moramo polako da se prilagođavamo evropskom tržištu i da sa konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.
S druge strane, postoje i mišljenja da Rusija zbog klimatskih uslova ne može da dostigne najviši kvalitet jabuke, ali da je njihova prednost niska cena zemljišta i energenata.
Izvor: Politika