АП ВОЈВОДИНА НА ПУТУ ПОКРЕТАЧА ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Прве макроекономске анализе које смо управо обрадили у ресорном секретаријату за привреду и туризам и извршили поређење са привредним кретањима у АПВ у односу на прошлу годину су изузетно охрабрујући.

Готово сви витални и мерљиви индикатори су позитивни и евидентно је да  привреда АП Војводине остварује континуиран напредак и експанзију на свим пољима.

Индустријска производња АП Војводине, у периоду јануар-децембар 2018. године, забележила је раст од 2,5% у исто време у Србији је забележен раст од 1,3% у односу на ниво производње у истом периоду претходне године. Прерађивачка индустрија, као доминантни сектор индустрије покрајине (94,0%) забележила је раст физичког обима производње од 2,6%.  Енергетски сектор  је такође остварио повећање активности по међугодишњој стопи од 6,5% , док је сектор рударства забележио негативно кретање од 2,2%. У сектору прерађивачке индустрије региона, повећање физичког обима производње је забележено у 14 од укупно 24 производне области. Најзначајнији позитиван утицај на стопу раста индустрије региона имале су делатности производње моторних возила и приколица, производња деривата нафте, производња металних производа, осим машина, производња производа од гуме и пластике и др.

Током 2018. године, робна размена АП Војводине са иностранством је повећана по међугодишњој стопи од 13,5% и остварена је у износу од 15,8 млрд. евра. Извоз Војводине је забележио раст по међугодишњој стопи од 13,7% и остварен је у вредности 5,7 млрд. евра. Истовремено, увоз је повећан по међугодишњој стопи од 13,4% и износи 10,1 млрд. евра. Биланс спољнотрговинске размене, због знатно бржег раста увоза од раста извоза, је у дефициту (516 мил. евра). Робна размена АП Војводине представља око трећине размене Републике  Србије (31,7%). За посматрани период 2018. године, извоз Војводине чини 34,8% укупног извоза Србије, док увоз Војводине чини 29,4% од укупног увоза. Војвођански дефицит представља 11,1% укупног републичког дефицита.

У првих једанаест месеци 2018. године, просечна нето зарада исплаћена у Републици Србији износила је 49.397 динара и у односу на исти период претходне године номинално је већа за 6,3%. Међугодишње посматрано, просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у Региону Војводине износила је 46.883 динара и номинално је већа за 7,0%. Просечне нето зараде у посматраном периоду забележиле су номинални раст, како на нивоу целе земље, тако и на нивоу сваког региона, у поређењу са првих једанаест месеци претходне године. Највећи раст је евидентиран у Региону Војводине (7,0%), а најмањи у Београдском региону (5,4%).

Према подацима НСЗ, на крају 2018. године у Републици Србији је евидентирано 532.513 активно незапослених лица, што чини смањење од 9,3% (66.313 лица) у односу на 2017. годину. Пад броја незапослених забележен је у свим регионима РС, а најбројније и процентуално највеће смањење регистровано је у Региону Војводине.

На крају децембра  2018. године, на евиденцији НСЗ у Војводини, регистровано је 114.926  незапослених лица, што то је 14,4% или  19.288 незапослена лица мање  

Промет робе у трговини на мало у Војводини, међугодишње посматрано, у   2018. години, повећан је за 5,8% у сталним ценама.

У 2018 године, укупан број долазака туриста у Војводину повећан је за 8,4% у односу на исти период претходне године. Од тога, број долазака домаћих туриста повећан је за 3,5%, док је број долазака страних туриста повећан за 14,2%. Војводину је у посматраном периоду посетило укупно 538.472 туриста, при чему су домаћи туристи чинили 51,8%, док страни 48,2%.

Према незваничним проценама укупан приход од туризма у Републици Србији износиће око 1,4 милијарде евра а тога у АП војводини око 215 милиона евра.

Укупан број запослених у АП Војводини у 2018. години био је 545.854 лица. Запослених код правних лица и предузетника, у радном односу и ван радног односа, као и лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи било је 523.838 што је у односу на 2017. годину више за 4,6%. Регистрованих индивидуалних пољопривредника било је 22.016, што је у односу на предходну годину смањење за 7,2%.

 Закључак:

Привред АП Војводине коју је у предходном периоду карактерисала стагнација раста и висока стопа незапослености, у последњих неколико година се трансформисала у растућу економију са ниском инфлацијом,смањењем стопе незапослености, елиминисаним фискалним дефицитом, опадајућим јавним дугом, стабилним банкарским системом и опоравком тржишта рада.

Активне мере за унапређење свеукупног привредног амбијента од стране републичке и покрајинске владе су директно допринеле да АП Војводина  поново постане покретач привредног развоја Србије.

 

Аутори  текста:

Мр Павле Почуч зам.секретара за привреду АПВ

Светозар Буквић аналитичар