Peti, jubilarni Horski festival „Slobodan Bursać” biće održan tokom četiri dana, od 1. do 4. juna 2018. godine u Kulturnom centru Zrenjanina.
Dan pre početka samog festivala, u četvrtak 31. maja u galeriji Kulturnog centra biće otvorena Retrospektivna izložba plakata, programa, fotografija i dosadašnjih aktivnosti festivala. Ove godine će publika imati jedinstvenu priliku da u okviru svečanog otvaranja festivala učestvuje u interaktivoj radionici koju će voditi dirigent Tamara Adamov Petijević, profesorka u muzičkoj školi Isidor Bajić i predsednica Srpskog horskog saveza.
Tokom četiri festivalske večeri na programu će biti nastupi dečijih, ženskih, muških i mešovitih horova. Osim zrenjaninskih horova koji čine okosnicu ovog festivala, publici će se ove godine predstaviti i gostujući horovi iz zemlje i inostranstva. U ponedeljak 4. juna, četvrtog dana festivala, publika će imati priliku da pogleda celovečernji nastup Sofijskog crkvenog hora i orkestra iz Švedske. Osim ovog hora, od gostujućih horova na festivalu će nastupiti i:
– Mešoviti hor kulturnog društva Slovenaca „Triglav” (Split, Hrvatska) dirigent: Tatjana Kurajica;
– Hor „Jon Vidu” Doma kulture opštine Lugož (Rumunija) dirigent prof. dr Lućian Onica
– Mešoviti hor Akademskog kulturnog centra Univerziteta u Sarajevu „Seljo”(BiH) dirigent: Tijana Vignjević
– Kamerni hor „Lavirint” (Zaječar) dirigent: Željka Aleksić
Subota je dan koji je na festivalu već tradicionalno posvećen dečijim horovima, koji će nastupati u okviru posebnog dela programa – matinea koji počinje od 11h. Pošto se okviru horskog festivala „Slobodan Bursać” svake godine organizuju i prateće humanitarne akcije i promoviše rad humanitarnih organizacija, drugi dan festivala će ove godine biti ujedno i „Inkluzivni dan”, kada će festivalska publika imati priliku da se bolje upozna sa aktivnostima Humanitarnog centra „Duga” koji radi na unapređenju kvaliteta života ranjivih grupa. Tog dana će u okviru festivalskog programa nastupiti i Inkluzivni hor Osnovne i srednje škole „9.maj” a učenici ove škole će biti uključeni i u ostale aktivnosti festivala. Pošto je ove godine je fokus festivala na inkluziji osetljivih društvenih grupa kroz kulturu, aktivnosti koje promovišu inkluzivni pristup će se nastaviti i nakon završetka samog festivala. Na festivalu će premijerno biti prikazan i kratki festivalski film.
Festival ima revijalni karakter, a ulaz na sve programe u okviru festivala je besplatan.
PROGRAM FESTIVALA:
Otvaranje retrospektivne izložbe – četvrtak 31. maj 19h
Petak 1. jun od 19h
– Interaktivna radionica na otvaranju festivala / Tamara Adamov Petijević – dirigent, profesorka u muzičkoj školi Isidor Bajić i predsednica Srpskog horskog saveza.
– Dečiji hor Kulturnog centra Zrenjanina – dirigent Senka Milisavljević
– Hor srednje muzičke škole „Josif Marinković” – dirigent Zorica Kozlovački
– Kamerni hor „Emmanuel” – dirigent Vilma Dutina
– Zrenjaninski kamerni hor – dirigent Andrea Poša
– Mešoviti hor kulturnog društva Slovenaca „Triglav” (Split, Hrvatska) dirigent:
Tatjana Kurajica
Subota 2. jun 11h
Matine dečijih horova
– Hor vrtića „Čika Jova Zmaj“- vaspitači: Nataša Vojin i Sandra Krsteski
– Hor vrtića „Vila” i „Crvenkapa”, vaspitači: Tihana Vlajkov i Tatjana Jovanić
– Dečiji hor Društva Rumuna „Bega” – dirigent Daniela Avram
– Hor O.Š.„Dositej Obradović” – dirigent Milan Milisavljević
– Dečiji hor „Prepodobni Rafailo Banatski” – dirigent Senka Milisavljević
Subota 2. jun 19h
– Inkluzivni hor Osnovne i srednje škole „9.maj” – dirigent Gojko Ševar
– Crkveno pevačko društvo „Žene Mironosice” – dirigent Zorica Kecić
– Hor „Jon Vidu” doma kulture opštine Lugož (Rumunija) dirigent prof. dr Lućian
Onica
– Hor Adventističke Crkve u Zrenjaninu „Glas jevanđelja” – dirigent Ivana Petričić
– Kamerni hor „Lavirint” (Zaječar) dirigent Željka Aleksić
– Mešoviti hor „Pannonica”- dirigent Zorica Kozlovački
– Mešoviti hor Akademskog kulturnog centra Univerziteta u Sarajevu „Seljo”(BiH)
dirigent Tijana Vignjević
Nedelja 3. jun 19h
– Hor muzičkog zabavišta „Sanjalice” udruženja „Kolegijum” – dirigent Sanja Popović
– Hor udruženja penzionera „Romantičari sa Begeja”- dirigent Gagić Branislav
– Mešoviti hor udruženja za umetnost i kulturu Rumuna „Vikentije Petrović – Bokaluc”
(Begejci/Torak) dirigent Todor Ursu
– Hor društva Slovenaca „Planika” – dirigent Daniela Avram
– Muški hor „Sveti Serafim Sarovski” – dirigent Božidar Crnjanski
– Mešoviti hor „Prepodobni Rafailo Banatski”- dirigent Senka Milisavljević
Ponedeljak 4. jun 19h
– Celovečernji koncert Crkvenog hora i orkestra Sofijske crkve iz Stokholma (Švedska),
dirigent Anre Johanson
– Zatvaranje festivala
Biografije gostujućih horova:
Mešoviti hor kulturnog društva Slovenaca „Triglav” (Split, Hrvatska)
Mešoviti hor kulturnog društva Slovenaca „Triglav” iz Splita osnovan je 1996. godine, i od tada radi pod vođstvom profesorice Tatjane Kurajice. U horu peva 22 pevača, rodom Slovenaca kao i Splićana, ljubitelja pevanja koje je povezala ljubav prema muzici. Mešoviti hor već 22 godine neguje slovenačke narodne i umetničke pesme, duhovnu muziku, kao i dalmatinske pesme. Tokom dosadašnjeg rada ostvarili su značajne uspehe na mnogobrojnim nastupima i gostovanjima, kako u Splitu, Dalmaciji, tako i u Italiji, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji. Već 22 godine ovaj hor tradicionalno učestvuje na horskim natpevavanjima „Primorska poje“ i na „Taboru horova u Šentvidu pri Stični“. Povezali su se sa mnogim horovima iz Slovenije, pa često kod njih i gostuju, a takođe su i domaćini ovim horovima.
Dirigentica i umetnički rukovodilac je od samog nastanka profesorka Tatjana Kurajica, a predsednik hora je magistar Cveto Šušmelj.
Hor „Jon Vidu” Doma kulture opštine Lugož (Rumunija)
Hor Jon Vidu je jedan od najstarijih horova iz Rumunije. Stari dokumenti potvrđuju njegovo postojanje još iz 1810. godine. Vremenom, na čelu lugožanskog hora bilo je mnogo poznatih ličnosti iz muzičkog sveta, kao što je Jon Vidu, Filaret Barbu i Dimitrie Stan. U periodu od 45 godina, počevši od 1968. godine do 2013. godine, kada je preminuo, na čelu hora nalazio se maestro Remus Taškau, koji je vremenom svojom vizijom i sposobnošću formirao ansambl, a sve to zahvaljujući svom autoritetu i temperamentu stvaranja širokog umetničkog horizonta. Dirigentska palica Hora „Jon Vidu” Doma Kulture Opštine Lugož 2013. godine je bila preuzeta od strane prof. dr Lućiana Onica, apsolventa Muzičke Akademije u sklopu Zapadnog Univerziteta iz Temišvara i dugogodišnjeg soliste lugožanskog hora.
Strukturu repertoara Hora „Jon Vidu” sačinjavaju, tokom četiri veka, muzičke kreacije od Palestrine i Orlanda di Lassa, preko Poulenca i Hindemitha, kreacije baroka, klasicizma i romantizma, sjajne obrade kreacija rumunskih stvaralaca, od Sabina Dragoja, Marciana Negrea i Paula Konstantineskua (nagrada Unije Kompozitora za interpretaciju dela Miorica) preko Sigismunda Toduce, Aleksandra Paškanua, Tudora Žarde, Dorua Popovića i Dana Vojkuleskua. Interpretacije za pamćenje vokalno-simfonijskih opusa kao što su Orfeu i Euridice Glücka i Acis i Galathea Hӓndela, betovenskih opusa IX Simfonia, Fantazija za klavir, hor i orkestar, Verdijev Rekvijem i Missa Solemnis W.A. Mozarta. Hor je tokom dosadašnjeg rada išao na brojne turneje i koncerte u inostranstvu i osvojio veliki broj nagrada (laureat horskih takmičenja u Rumuniji (I mesto – trajno stečeno), Nagrada Unije Kompozitora Rumunije za interpretaciju balade Miorica P. Konstantineskua (1969), Internacionalna Nagrada Aleksandru Paškanu od strane Društva Madrigal – Marin Konstantin – Horu Jon Vidu i dirigentu Remusu Taškau za izuzetne zasluge u horskoj aktivnosti (2000) i dr.). Na predlog Radiodifuzije Rumunije, ovaj hor je pod dirigentskom palicom maestra Remusa Taškaua, 10. decembra 2007. godine održao javni koncert u Pravoslavnoj Crkvi Velika Gospojina iz Lugoža, predstavljajući Rumuniju u okviru projekta Evropske Unije – Specijalan Božićni dan – 2007, koji je bio preuzet i emitovan od strane 25 radiodifuznih kuća iz Evrope, Kanade i Novog Zelanda.
Mešoviti hor Akademskog kulturnog centra Univerziteta u Sarajevu „Seljo” (BiH)
Mešoviti hor Akademskog kulturnog centra Univerziteta u Sarajevu „Seljo” osnovan je 1949. godine. Tokom dugog niza godina njegovog delovanja, horom su dirigovala brojna priznata dirigentska imena poput Miroslava Homena, Milana Jeličanina, Tvrtka Karlovića i Andrije Pavliča. Hor je gostovao na brojnim festivalima i takmičenjima u Evropi, gde je osvajao prva mjesta (Engleska, Grčka i dr.) ali je 1992. godine, zbog rata u BiH, prestao s radom. Ponovo je oformljen i počeo s radom 2007. godine, na inicijativu Ženskog vokalnog ansambla „Corona” i dirigentice Tijane Vignjević. Ovaj hor neguje tradicionalnu muziku Bosne i Hercegovine i Balkana, pesme autora iz regiona, kao i klasični horski repertoar. Okuplja pevače amatere, različitog uzrasta i uvijek je otvoren za nove članove. Do sada je učestvovao na nekoliko domaćih festivala (Baščaršijske noći, Smotra horova Saveza Kulturno Umjetničkih Društava Sarajevo, Smotra horskog stvaralaštva Bosanska Krupa), a osim koncerata u Bosni i Hercegovini, nastupao je u Srbiji, Ohridu u Makedoniji, gde je 2009. na međunarodnom takmičenju horova osvojio treću nagradu, Francuskoj (2012.), kao deo projekta La Viva koji se pevanjem bori za poštovanje ljudskih prava i dr. U maju 2016. godine hor je osvojio zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju horova u Bijeljini (BiH). U koncertnoj sezoni 2012/2013 hor je bio redovni učesnik programa „Večeri sa Sidranom” u Kamernom teatru 55 u Sarajevu, sa eminentnim bosanskohercegovačkim pesnikom Abdulahom Sidranom. Hor održava saradnju sa brojnim horovima iz inostranstva (Finska, Holandija, Francuska, Srbija, Hrvatska, Norveška).
Dirigentica hora je Tijana Vignjević.
Kamerni hor „Lavirint” (Zaječar)
Kamerni hor „Lavirint” je formiran 2001. godine u Zaječaru i gaji vokalnu muziku domaćih i stranih autora različitih epoha. Do sada beleži veliki broj javnih nastupa i koncerata u našoj zemlji i inostranstvu – Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Republici Srpskoj, Austriji, Sloveniji. Dobitnik je brojnih diploma i nagrada na horskim takmičenjima i festivalima, među kojima treba izdvojiti kao najznačajnije prvo mesto i gran pri nagradu na Prvom međunarodnom horskom festivalu Majske svečanosti u Bijeljini (Republika Srpska) 2002. godine, i na istoimenom Trećem i Petom međunarodnom horskom festivalu osvojene srebrne medalje. Tokom 2003. godine, ovaj kamerni hor je učestvovao i na „9th International Choir Competition” u Budimpešti, gde je u konkurenciji kamernih horova osvojio srebrnu diplomu, a na „4th International Venezia Music Festival” 2013. godine u Veneciji, je nagrađen zlatnom diplomom. Hor je, pored ostalog, tokom dosadašnjeg rada ostvario uspešnu saradnju sa Slovenačkom kulturnom zajednicom Timočke Krajine „Ivan Cankar”, kao i sa Udruženjem muzičkih umetnika Vladislav Hiršl iz Zaječara, a održali su i zajednički koncert horske muzike sa horom International Belgrade Singers na lokalitetu Felix Romuliana i Društvom srpsko-japanskog prijateljstva u Jagodini. Hor „Lavirint” je održao i nekoliko koncerata duhovne muzike u pravoslavnim crkvama u Zaječaru, Negotinu i Boljevcu, kao i u katoličkim crkvama u Zaječaru i Boru. Jedan od najzanimljivijih koncerata koje je održao je bio nastup u Zlotskoj pećini. Umetnički rukovodilac i dirigent hora je primarius dr sci. med. Željka Aleksić. Završila je harmoniku i flautu u Osnovnoj muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Zaječaru. Od 1991. godine vodi vokalno-instrumentalni sastav „Lavirint”, koji 2001. godine prerasta u kamerni hor. Dobitnik je Medalje za kulturni doprinos grada Zaječara 2004. godine.
Sofijski crkveni hor i orkestar iz Stokholma (Švedska)
Sofijski crkveni hor i orkestar je osnovan 1979. godine i od tada do danas radi pod dirigentskom palicom Arne Johansona. Najviše nastupaju u matičnoj crkvi na crkvenim službama ali nastupaju često i na drugim koncertima u Švedskoj i inostranstvu. Većina repertoara je sakralnog karaktera, kao što su Bahova velika misa, Bramsov nemački rekvijem, Mocartov i Verdijev rekvijem i druga velika dela poznatih kompozitora. Pored zajedničkih nastupa sa horom, orkestar posebno izvodi dela Čajkovskog, Dvoržaka i dr. Takođe i hor ima svoje akapela koncerte na kojima peva dela mnogih švedskih kompozitora, ali i dela Rahmanjina i drugih pravoslavnih kompozitora. Hor i orkestar su u svojoj karijeri održali mnogobrojne koncerte po velikim evropskim gradovima (Rimu, Parizu, Moskvi, Rigi, San Petersburgu, Pragu, Lisabonu, Berlinu, Budimpešti, Varšavi, Njujorku i dr.) a posebno su ponosni na prestižnu nagradu iz 2003. godine koju je hor osvojio na festivalu pravoslavne svetske muzike u Poljskoj.
Dirigent Arne Johanson rođen je na jugu Švedske. Od 1972. do 1977. studirao je klavir, orgulje i dirigovanje na Kraljevskom univerzitetskom muzičkom koledžu. Već 1979. godine počinje da radi u Sofijskoj crkvi u Stokholmu i iste godine osniva Sofijski crkveni hor i kamerni orkestar. Pored toga aktivno svira orgulje na crkvenim službama i koncertima.
O festivalu:
Horski festival „Slobodan Bursać” osnovan je 2014. godine sa idejom da grad Zrenjanin, koji ima višedecenijsku horsku tradiciju treba da ima i horski festival koji će podstaći dalji razvoj horskog pevanja i stvoriti nove naraštaje horskih pevača i publike. Do sada je održano četiri festivala, svake godine u junu mesecu, u okviru kojih su nastupili svi zrenjaninski horovi kao i gostujući horovi iz zemlje i inostranstva. O značaju horske muzike u ovom gradu govori podatak da je Zrenjanin u Srbiji, ali i regionu, prema broju stanovnika grad sa najviše horova. Izuzetno važna ličnost za razvoj horske muzike u Zrenjaninu je bio dirigent Slobodan Bursać (1941-1993), sa kojim je Omladinski mešoviti hor „Josif Marinković” iz Zrenjanina osvojio brojna priznanja, među kojima i titulu „Hor sveta” u Langolenu u Velikoj Britaniji 1987. godine. On je svojim entuzijazmom i dirigentskom harizmom stvorio generacije pevača, od kojih su mnogi danas angažovani u profesionalnim ansamblima u Srbiji i inostranstvu. Zbog toga je ovaj festival osnovan kako u znak sećanja na ovu značajnu ličnost za kulturni život grada, tako i u cilju očuvanja i negovanja horske tradicije u Zrenjaninu. Festival organizuju KulturKick Creative Productions i Kulturni centar Zrenjanina.