U svetu je sve popularnija keto dijeta koja podrazumeva visok unos masnoće. Telu treba više vremena da ih sagori, pa je duže oseća sitost.
Dijeta koja sagoreva do 10 puta više masti od standardne popularna je me]u tehnološkim radnicima u Silicijumskoj dolini, a uključuje nešto što niko ne bi pomislio, naime, treba jesti dosta masnog.
Kako navodi „Biznis insajder“, ketogenička, ili keto dijeta, prvi put je postala popularna još 1920-tih, kad je korišćena kao tretman za epilepsiju i dijabetes, a ograničava unos ugljenih hidrata na 50 grama dnevno, što je ekvivalentno šolji pirinča. Radi poređenja, standarna uputstva za ishranu američkog Ministarstva poljoprivrede preporučuju 225-325 grama ugljenih hidrata dnevno.
Na keto dijeti, telo prolazi kroz gladovanje i počinje da koristi svoje zalihe masti radi dobijanja energije.
Studije su pokazale da dijete sa visokim nivoom masti, a niskim nivoom ugljenih hidrata utiču na smanjenje težine, poboljšavaju fokus i sprečavaju oboljenja povezana sa starošću. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja.
Stoga je prošlog meseca novinarka “Biznis insajdera” Melija Robinson provela dva meseca jedući slaninu, maslac i avokado, kako bi ustanovila zašto je keto dijeta toliko popularna u Silicijumskoj dolini. Evo šta je otkrila.
Melija nije osoba kojoj je strano držanje dijeta. Smanjivala je unos šećera, pila proteinske šejkove, ali to obično ne traje dugu jer ona, prosto, voli hranu.
– Keto dijeta mi je zapala za oko jer se mogu jesti naizgled neograničene količine zdravih masti, poput sira, oraha, avokada, jaja i maslaca, hrane koja je u svim dijetama obično strogo zabranjena – priča Melija.
Keto dijeta je reorganizovala piramidu ishrane. Unos ugljenih hidrata je smanjen na 20-50 grama dnevno, zavisno od medicinske istorije osobe i osetljivosti na insulin. U jednoj jabuci, radi primera, ima 30 grama ugljenih hidrata. Zdrave masti bi trebale da čine oko 80% unetih dnevnih kalorija, a proteini oko 20. U proseku, Amerikanci dobijaju oko 50% svojih kalorija od ugljenih hidrata, 30% od masti a 15% od proteina.
– Keto dijeta je kao Atkinsova na steroidima. Pretvara telo u mašinu koja sagoreva masti – tvrdi Melija.
Ljudsko telo pretvara ugljene hidrate u glukozu, koja se koristi za energiju ili čuva u jetri i mišićima kao glikogen. Kad telu ponestane ugljenih hidrata, telo koristi svoje rezerve glukoze i pretvara sačuvanu mast u masne kiseline, koje kad dođu do jetre postaju organska supstanca zvana ketoni. Mozak i drugi organi hrane se ketonima u procesu ketoze, po kojem je dijeta i nazvana.
U keto dijeti jede se mnogo masti da se održi ovo stanje. Ali, ova dijeta nije za svakoga, pa je pametno potražiti lekarski savet. Melija je tako otišla kod dr Prijanke Vali, specijalizovane za gojaznost. Ona rutinski primenjuje keto dijetu na svojim pacijentima koji su otporni na insulin, ili imaju dijabetes.
Da bi videla da li Melija može da primenjuje keto dijetu, morala je da obavi laboratorijske testove, uključujući holesterol. Rezultati su bili normalni i odobreno joj je da počne sa novim tipom ishrane. Doktorka je uputila Meliju u piramidu keto ishrane, a ta slika je objavljena na Reditu.
Prve nedelje uzimala je 30-50 grama ugljenih hidrata tokom dana i jela uobičajene, ugljenim hidratima bogate večere, čak i preko limita.
Melija je naučila kako da prebroji ugljene hidrate na pametan način: ugljeni hidrati – dijetalna vlakna = ukupna gramaža ugljenih hidrata minus šećer iz alkohola, vlakna i glicerin.
Izbacila je testeninu. Morala je biti pažljiva čak i sa voćem i skrobnim povrćem. Kad se vratila kući, nakon posete lekaru, Melija je preispitala čitavu svoju ishranu i uvela masnu hranu. Njen tipičan doručak uključuje kafu sa (količina mleka i šlaga je pola-pola), jaja sa sirom, maslacom i dve kriške slanine. Ponekad joj je trebalo i 20 minuta da napravi doručak. Nema mnogo restorana koji prave obroke pod takvim restrikcijama. Zamenila je krompir sa salatom i tostom. Za ručak je pojela gomilu salate – lisnato zeleno povrće, sir čedar, šaka oraha, avokado, karfiol. Punjen sa maslacom, pavlakom, sirom i slaninom, karfiol je postao njena poslastica.
Za manje od dve nedelje držanja keto dijete, Melijino telo je sa sagorevanja ugljenih hidrata prešlo na sagorevanje masti kao primarnog izvora energije. Treće nedelje je osetila razliku. Više joj nije trebala kafa da je drži budnom. Odjednom je prestala da satima razmišlja o hrani. Grickalice su postale retkost i Melija je zadobila bolji fokus na poslu. Ako bi slučajno pojela picu, što se znalo događati, osećala je potrebu za odrema pola sata nakon jela.
– Osećala bih neprijatnu sitost i omamljenost – rekla je Melija.
Izvor: OK Radio