VENTILATOR – po motivima komedije „Lepeza“ Karla Goldonija; prevod: Srečko Fišer; reditelj: Jaka Ivanc; adaptacija: Ira Ratej, Jaka Ivanc, Jure Karas (songovi); scenograf; Greta Godnič; kostimograf: Andrej Vrhovnik; koreograf: Miha Hrušič; mizika: Davor Herceg, produkcija: Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz i Gledališče Koper; premijera: 26.oktobar – Kopar; 05.novembar – NoviSad
igraju: Tjaša Hrovat, Anja Drnovšek, Rok Matek, Gorazd Žilavec, Igor Štamulak, Aleš Valič, Danijel Malalan, (Gledališče Koper) Zoltan Širmer, Judit Laslo, Daniel Husta i Lehel Šoltiš (Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz).
Novi Sad je od novembra prošle godine bogatiji za još jednu manifestaciju od izuzetnog kulturnog i kulturološkog značaja, mislim da pogađate da je reč o Međunarodnom pozorišnom festivalu SINERGY-WTF. Sinoć smo imali priliku da na otvaranju ovogodišnjeg, drugog po redu, festivala prisustvujemo izuzetnom pozorišnom činu koji u najboljem svetlu odslikava sve ono što je suštinska zamisao ovog specifičnog i jedinstvenog festvala u svetu. Naime radi se o premijeri projekta „Ventilator“ kojim je nakon svečanog otvaranja zvanično i počeo festival.
No,krenimo redom… nakon pozdravnih govora Dragane Milošević, pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Aleksandra Petrovića, pomoćnika gradonačelnika Novog Sada, Valentina Vencela, direktora Novosadskog pozorišta i samog čina Svečanog otvaranja o kome nas je obavestio mr Miroslav Mališa Radonjić, doajen novosadske teatrologije i pozorišnog činodejstvovanja prešli smo, po njegovim rečima, “sa uzbuđenosti na uzbudljivost” s čim se ovo piskaralo u potpunosti slaže. Oni koji su ranije imali priliku da prate ova piskaranja o pozorišnim predstavama znaju da nemam običaj da od samog početka preterano hvalim neka premijerna izvođenja ali ovoga puta moram da vam saopštim da projekat “Ventilator” ne samo da je opravdao očekivanja koja su uobičajena na otvaranjima nego je od samog početka stavio do znanja svima, čak i “najnevernijim Tomama”, da će ovaj festival pored svoje specifičnosti u smislu baratanja sa manjinskim jezičkim strukturama imati izuzetno visoke umetničke i izvođačke domete.
Mi koji duže pamtimo se sećamo imena reditelja Jake Ivanca, “glavnokomandujećeg” u autorskom timu, koji se početkom ovog milenijuma sterijanskoj i pozorišnoj javnosti predstavio sa svojom prvom pozorišnom režijom “Buba” (Mladen Popović, 1953-2014) u produkciji Ljubljanskog mesnog gledališča. Danas ga, s pravom, smatraju za jednog od najoriginalnijih slovenačkih reditelja što nam je ovom prilikom samo potvrdio. Izborom Goldonijevog predloška uz promišljeno osavremenjivanje od početka do kraja nam stavlja do znanja da samo ljubav može da spase ovu planetu ili ono što je od nje ostalo. Jednostavno, sinoć smo imali priliku da vidimo na delu da se svaka sličnost razlikuje kao što je i svaka razlika slična te da samo od nas samih zavisi kako ćemo da gledamo na sve što nas okružuje. Reditelj je u svemu imao apsolutnu podršku svih članova autorskog i izvođačkog ansambla. Dilema je samo u tome koga izdvojiti i prvo pomenuti tako da moram da naglasim da je ovo samo subjektivni osećanje i da su svi odlični: scenografsko rešenje izuzetno sa neophodnim bezbrojnim ulascima/izlascima bez kojih se vodvilj ne može zamisliti. Songovi su apsolutno u duhu komedije del arte i odlično ukomponovani u vrcavu atmosferu pučkog teatra koju savršeno prate muzičari na visokom nivou što je publika nekoliko puta nagradila na otovorenoj sceni. Koreografski deo posla je do maksimuma iskoristio igračko umeće i fizičke predispozicije svih članova ansambla. Koreptitorski rad je savršeno prepoznao mogućnosti svakog pojedinca pa je čak onima koji nisu najpotkovaniji sa glasovnim potencijalima pružio priliku da svojim falširanjem osvoji simpatije publike dok je onima sa pevačkim talentom omogućio da ga iskoriste do maksimuma. Kostimi, maska i šminka su apsolutno tačno definisani tako do kraja podržavaju svaki karakter dajući glumcima maksimalnu slobodu pokreta što nije čest slučaj u ovako zahtevnim komadima.
Što se glumačkog dela tiče tu samo imamo reči hvale za sve glumce a posebno treba odati priznanje reditelju što je svima pružio priliku da svoj deo plasira na pravi način i u pravom trenutku dobije svojih “pet minuta”, to se stvarno retko viđa na pozornicama jer obično imamo jednog, dva, maksimalno tri “nosioca” glavnih uloga dok smo sinoć imali skoro ravnomernu podelu “kolača”.
Poseban kuriozitet koji moram da podvučem je nešto što u mom popriličnom pozorišnom stažu nisam imao priliku da doživim a to je da posle desetak minuta apsolutno nije bio potreban titl tj. prevod. Na moju sramotu iako živim dugo u Novom Sadu mađarskim jezikom vrlo loše baratam, sa slovenačkim sam se susretao i mogu da ga razlikujem u odnosu na druge jezike slovenskog porekla ali takođe nemam pojma, na sve to kad dodate hrvatsko/srpski pretpostavićete da je ta “papazjanija” teško svarljiva što apsolutno nije tačno. Već posle petanestak minuta pošto radnja, kao u svakoj komediji zabune, ako citiramo reditelja komediji rekvizite, uopšte nije komplikovana sve je apsolutno jasno da vam praćenje prevoda može samo smetati ili vam skrenuti pažnju sa odličnih glumačkih bravura.
Sve u svemu iskreno preporučujemo našim čitaocima da prvom prilikom pogledaju ovu odličnu predstavu koja ostaje na repertoaru nakon festivala i još će se igrati u novosadskom pozorištu sa sloganom koji preporučujemo marketinškom timu: Ventilator, jedino sredstvo koje osvežava a ne goji!!!
Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.