НАЦИОНАЛНИ РАЗНИК РУСИНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У РЕПУБЛИКИ СЕРБИЇ

НАЦИОНАЛНИ РАЗНИК РУСИНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У РЕПУБЛИКИ СЕРБИЇ

Национални празник Русина у Републици Србији обележава се на данашњи дан, 17. јануара када се сећа на значајан догађај из 1751. године када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики […]

Желим више ...
НОВИ САД – КОЛЕВКА СТУДЕНАТА И СРЕДЊОШКОЛАЦА КОЈИ ЖЕЛЕ ДА НАСТАВЕ СА НЕГОВАЊЕМ РУСИНКЕ ТРАДИЦИЈЕ  – НОВИ САД – КОЛЇСКА СТУДЕНТОХ И ШТРЕДНЬОШКОЛЦОХ КОТРИ ЖАДАЮ НАСТАВИЦ З ПЕСТОВАНЬОМ РУСКЕЙ ТРАДИЦИЇ

НОВИ САД – КОЛЕВКА СТУДЕНАТА И СРЕДЊОШКОЛАЦА КОЈИ ЖЕЛЕ ДА НАСТАВЕ СА НЕГОВАЊЕМ РУСИНКЕ ТРАДИЦИЈЕ – НОВИ САД – КОЛЇСКА СТУДЕНТОХ И ШТРЕДНЬОШКОЛЦОХ КОТРИ ЖАДАЮ НАСТАВИЦ З ПЕСТОВАНЬОМ РУСКЕЙ ТРАДИЦИЇ

Универзитетски град Нови Сад има пуно културних, спотских, образовних, забавних и других догађаја и организација. Међу њима, а у самом центру града постоји могућност неговања русинске културе и традиције у Русинком културном центру. Изузетак овог Центра, у односу на друга дружтва и удружења која негују русинску културу и традицију, осим професионалног Дома културе Руски Крстур […]

Желим више ...
ЈЕДНО ОД ИСТАКНУТИЈИХ РУСИНСКИХ ДРУШТВА – КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО” – ЄДНО З ВИЗНАЧНЄЙШИХ РУСКИХ ДРУЖТВОХ – КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКЕ ДРУЖТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО” ИСТАКНУТИ ЂУРЂЕВАЧКИ ХОР „РОЗАНОВ”- И ВИЗНАЧНИ ДЮРДЬОВСКИ ХОР „РОЗАНОВ”

ЈЕДНО ОД ИСТАКНУТИЈИХ РУСИНСКИХ ДРУШТВА – КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО” – ЄДНО З ВИЗНАЧНЄЙШИХ РУСКИХ ДРУЖТВОХ – КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКЕ ДРУЖТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО” ИСТАКНУТИ ЂУРЂЕВАЧКИ ХОР „РОЗАНОВ”- И ВИЗНАЧНИ ДЮРДЬОВСКИ ХОР „РОЗАНОВ”

Треће место по бројности Русина у Војводини је место Ђурђево које се налази на територији Општине Жабаљ. У сели има око хиљаду и двеста Русина, што је око тридесет посто укупног живља у том месту. У њему се налази Културно-уметничко друштво „Тарас Шевченко” које је једно од најактивнијих и најистракнутијих русинских Друштва у Војводини. Друштво […]

Желим више ...
РУСИНИ У СРЕМУ ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА КОЈА НЕГУЈУ ЊИХОВУ ТРАДИЦИЈУ – РУСНАЦИ У СРИМЕ ДРУЖТВА И ЗДРУЖЕНЯ КОТРИ ПЕСТУЮ ЇХ ТРАДИЦИЮ

РУСИНИ У СРЕМУ ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА КОЈА НЕГУЈУ ЊИХОВУ ТРАДИЦИЈУ – РУСНАЦИ У СРИМЕ ДРУЖТВА И ЗДРУЖЕНЯ КОТРИ ПЕСТУЮ ЇХ ТРАДИЦИЮ

У Срему у Општини Шид ради више друштва и удружења у којима се негује русинска култура и традиција. Без обзира на чињеницу да у Шиду и његовим местима живи мањи број Русина, они су сложни и имају редовну делатност, а своје организације срдачно припремају и исто тако дочекују госте. Чланови оваквих друштва и удружења у […]

Желим више ...
ЈЕДНО ОД ИСТАКНУТИЈИХ РУСИНСКИХ ДРУШТВА – КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО” – ЄДНО З ВИЗНАЧНЄЙШИХ РУСКИХ ДРУЖТВОХ – КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКЕ ДРУЖТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО”

ЈЕДНО ОД ИСТАКНУТИЈИХ РУСИНСКИХ ДРУШТВА – КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО” – ЄДНО З ВИЗНАЧНЄЙШИХ РУСКИХ ДРУЖТВОХ – КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКЕ ДРУЖТВО „ТАРАС ШЕВЧЕНКО”

Треће место по бројности Русина у Војводини је место Ђурђево које се налази на територији Општине Жабаљ. У сели има око хиљаду и двеста Русина, што је око тридесет посто укупног живља у том месту. У њему се налази Културно-уметничко друштво „Тарас Шевченко” које је једно од најактивнијих и најистракнутијих русинских Друштва у Војводини. Друштво […]

Желим више ...
КУЦУРСКО ТРОЈСТВО – КУЦУРСКА УДРУЖЕЊА КОЈА НЕГУЈУ РУСИНСКУ КУЛТУРУ И ТРАДИЦИЈУ, МЕЂУ ЊИМА ЈЕ НАЈСТАРИЈЕ КУД „ЖЕТВА”

КУЦУРСКО ТРОЈСТВО – КУЦУРСКА УДРУЖЕЊА КОЈА НЕГУЈУ РУСИНСКУ КУЛТУРУ И ТРАДИЦИЈУ, МЕЂУ ЊИМА ЈЕ НАЈСТАРИЈЕ КУД „ЖЕТВА”

После Руског Крстура, друго место по броју Русина у Војводини је место Куцура које се налази на територији Општине Врбас. Русини из Куцуре своју културу и традицију негују у три удружења, међу њима је најстарије Културно-уметничко друштво „Жетва” које се налази у том месту. Оснивач је група грађана, правни статус удружење грађана. Редовну делатност финасирају […]

Желим више ...
РУСИНСКА КУЛТУРНО УМЕТНИЧКА ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА У ВОЈВОДИНИ – РУСКИ КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКИ ДРУЖТВА И ЗДРУЖЕНЯ У ВОЙВОДИНИ

РУСИНСКА КУЛТУРНО УМЕТНИЧКА ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА У ВОЈВОДИНИ – РУСКИ КУЛТУРНО УМЕТНЇЦКИ ДРУЖТВА И ЗДРУЖЕНЯ У ВОЙВОДИНИ

У великој већини места где живе Русини у Војводини основана су удружења или друштва која негују русински језик, традицију и културу. Њихове активности понајвише финасира Национални савет Русинске националне мањине Републике Србије, Завод за културу Војвођанских русина, као и локална самоуправа и одређени покрајински секретаријати такође по пројектима и конкурсима. Већина удружења и друштaва ради […]

Желим више ...
РУСИНИ – НАЦИОНАЛНИ СИМБОЛ И НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК – РУСНАЦИ – НАЦИОНАЛНИ СИНВОЛИ И НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО

РУСИНИ – НАЦИОНАЛНИ СИМБОЛ И НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК – РУСНАЦИ – НАЦИОНАЛНИ СИНВОЛИ И НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО

ГРБ На десној половини грба налази се медвед црвене боје, у стојећем положају, који гледа на леву, хералдичку страну. Према тумачењу, медвед je древни словенски симбол који Русине везује за њихову прапостојбину у Карпатима. Друга половина грба je подељена на седам хоризонталних поља, на којима се смењују траке тамно плаве и златно-жуте боје. Описани грб […]

Желим више ...
КО ЗНА РУСИНСКИ МОЖЕ РАЗУМЕТИ СВЕ СЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ – ХТО ЗНА РУСКИ МОЖЕ РОЗУМИЦ ШИЦКИ СЛАВЯНСКИ ЯЗИКИ

КО ЗНА РУСИНСКИ МОЖЕ РАЗУМЕТИ СВЕ СЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ – ХТО ЗНА РУСКИ МОЖЕ РОЗУМИЦ ШИЦКИ СЛАВЯНСКИ ЯЗИКИ

По историјском пореклу Русини припадају Источним Словенима. У средњем веку Русинима су се звали сви житељи Кијевске Руси. Током столећа мењале су се границе и државе. У XIX веку овај етноним одређивао je све Источне Словене поданике Хабсбуршке монархије који су живели у Галицији и североисточној Угарској. Русини за себе кажу да су Руснаци, a […]

Желим више ...
РУСИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ ЖИВЕ ПРЕКО 260 ГОДИНА – РУСНАЦИ НА ТЕРИТОРИЇ НЄШКАЙШЕЙ СЕРБИЇ ЖИЮ ВЕЦЕЙ ЯК 260 РОКИ

РУСИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ ЖИВЕ ПРЕКО 260 ГОДИНА – РУСНАЦИ НА ТЕРИТОРИЇ НЄШКАЙШЕЙ СЕРБИЇ ЖИЮ ВЕЦЕЙ ЯК 260 РОКИ

У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег […]

Желим више ...
МЛАДИ СУ СЕ ВЕСЕЛИЛИ ДО САМОГ ЈУТРА – МЛАДИ ШЕ ВЕШЕЛЄЛИ ДО САМОГО РАНА

МЛАДИ СУ СЕ ВЕСЕЛИЛИ ДО САМОГ ЈУТРА – МЛАДИ ШЕ ВЕШЕЛЄЛИ ДО САМОГО РАНА

Русини у Војводини су познати по организацијама балова, а балови намењени само за младе организују се само у два места, у Руском Крстуру и у Ђурђеву. Ђурђевачки Бал младих је млађи, а последњи је одржан јуче увече, у суботу 9. новембра. Организују га млади из Културно-уметничког друштва „Тарас Шевченко” из Ђурђева, у чијим се просторијама […]

Желим више ...
У ЂУРЂЕВУ СА ЂАЦИМА НА 13. „ПОЕТИЧНИМ НИТИМА МЕЛАНИЈЕ ПАВЛОВИЋ” – У ДЮРДЬОВЕ ЗОЗ ШКОЛЯРАМИ НА 13. „ПОЕТСКИХ НЇТКОХ МЕЛАНИЇ ПАВЛОВИЧ”

У ЂУРЂЕВУ СА ЂАЦИМА НА 13. „ПОЕТИЧНИМ НИТИМА МЕЛАНИЈЕ ПАВЛОВИЋ” – У ДЮРДЬОВЕ ЗОЗ ШКОЛЯРАМИ НА 13. „ПОЕТСКИХ НЇТКОХ МЕЛАНИЇ ПАВЛОВИЧ”

У оквиру 13. „Поетичних нити Меланије Павловић” јуче, четвртак 7. новембра, у Основној школи „Јован Јовановић Змај” у Ђурђеву промовисана су најновија издања Друштва за русински језик, литературу и културу. Било је речи и о старијим значајнијим и капиталним издањима. На програму су били присутни ђаци првог и четвртог разреда русинских одељења ђурђевачке школе са […]

Желим више ...