Novi naraštaji se teško opredeljuju za karijere u poljoprivredi, globalno gledajući. Ipak, mnogi mladi preuzimaju poslove vođenja gazdinstava od svojih roditelja. Potrebno je pružiti razne podsticaje kako bi se mladi uključili dugoročno u primarnu delatnost.
Socijalno osetljivi, ekološki svesni, globalno orijentisani, informatički pismeni karakteristike su pripadnika generacije “milenijalca“. ”Milenijalci” su generacija ljudi rođenih od sredine osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina, i oni pokazuju neke potpuno specifične osobine u odnosu na prethodnu, ”generaciju iks” (ljudi rođeni u šezdesetim i sedamdesetim), kao i na onu pre nje, ”bebi-bum” generaciju, koju čine ljudi rođeni posle Drugog svetskog rata. Milenijalci su otvoreniji, pomeraju granice, etnički različiti, manje skloni politici i razlikama među narodima.
Mladi su skloni čestim promenama, traže izazove, teže avanturama. Žive na ivici uspostavljenih okvira i definisanih zakona. Stavljaju sebe na prvo mesto. “Ja sam na vrhu i svi drugi gledaju mene“ je rečenica koja karakteriše pojedinca rođenog u digitalnom dobu.
Dalje, socijalne veštine su im daleko manje od prethodnika, te ne pokazuju značajniju želju za društvenom interakcijom. Milenijalci imaju snažan osećaj preduzetničkog duha, što znači da traže napredak u karijeri, žele brze i kvalitetne promene. Mladi imaju nepokorivu želju da rade gde “iskopaju” sopstvenu strast i interes.
Dolazeća generacija će biti inovativnija i tehnološki pametnija, što će privredi omogućiti postojanje poslovanja uz upotrebu, dosad neviđenih tehnologija, veština i znanja.
Takođe, rad u polju se menja i može se videti da mladi poljoprivrednici već profesionalno koriste principe pametne poljoprivrede. Korišćenje bespilotnih letelica, raznih softvera, automatizacije, novih menadžerskih principa mladima je svakodnevica u mnogim zemljama. Traženjem novih izazova iniciraju se novi pogledi i stavovi na tradicionalne uloge u poljoprivredi. Kako su odrasli uz tehnologiju, relativno brzo se adaptiraju, implementiraju i koriste nova dostignuća.
Moderna poljoprivreda i uloge proizvođača hrane se menjaju brže nego ikad do sada. Kako se prelazak sa tradicionalnih vrednosti na modernije načine rada nastavlja, sektoru je potrebno osigurati kvalitetnu radnu snagu. Novi naraštaji se teško opredeljuju za karijere u poljoprivredi, globalno gledajući. Ipak, mnogi mladi preuzimaju poslove vođenja gazdinstava od svojih roditelja. Potrebno je pružiti razne podsticaje kako bi se mladi uključili dugoročno u primarnu delatnost.
Nebrojeni izazovi su pred novom generacijom, sa kojima će biti suočeni. Prošle nedelje, na svetski poznatoj konferenciji Globalni ekonomski forum (Global Economic Forum) u Davosu, Švajcarska, tri problema su posebno istaknuta sa kojima će se suočiti nove generacije.
Prvi problem koji stručnjaci smatraju gorućim je smanjena društvena aktivnost mladih. Mladi sve manje ulaze u zajedničke živote, kako u gradovima, tako i u selima. Pristup internetu pomogao je ljudima da otkriju nove horizonte, ali sa druge strane to je glavni uzrok otuđenosti. Na selima slika nije drugačija. Odlaskom u škole koje se nalaze u većim gradovima, porodična uverenja se menjaju, a tradicionalne vrednosti manje se poštuju.
Objektivno govoreći, selo nije prikladno mesto za život pripadnika “Ja” generacije. Potrebno je raditi na novim pravcima razvoja prikladnog života na selima uz pomoć novih znanja i tehnologija, kako bi mladima selo bilo privlačno za rad i zasnivanje porodice.
Klimatske promene su drugi veliki izazov sa kojim se suočavaju mladi. Osvešteni globalnim problemom klimatskih promena, obrazovaniji mladi drastično menjaju stil života. Za razliku od prethodnika, nove generacije traže više ličnog zadovoljstva kroz rad na sebi, ulaganjem u obrazovanje i iskustva. Posedovanje materijalnih stvari kod mladih je u proseku manje važno. Sve popularniji pokret minimalista, izbacivanje plastike, cirkularna ekonomija, su rešenja koje mladi uvažavaju u borbi protiv klimatskih promena.
U poljoprivredi se koriste novi principi poput precizne poljoprivrede, smanjenje unošenja pesticida i veštačkih đubriva, ekološka proizvodnja, konzervirajuća obrada zemljišta, kombinovani usevi i sl. Ujedno, razvoj mehanizacije za svrhu proizvodnje i prerade hrane ide u smeru smanjenja uticaja štetnosti na životnu sredinu.
Jaz između bogatih zemalja i onih u razvoju, ekonomska razlika među različitim društvenim slojevima kontinuirano se povećava i to predstavlja treći veliki problem za Milenijalce.
Ekonomski analitičari u Davosu su govorili kako jedino tela poput izvršne vlasti pojedine države, te globalna politika, mogu ukrotiti treći gorući problem. Poljoprivredni sektor je itekako zahvaćen industrijalizacijom. Jeste li se ikad zapitali kako je hrana izgubila miris i ukus, tekstura je drugačija, nekadašnjeg uživanja u hrani gotovo nema?
Više od 85% proizvedene hrane je pod direktnom odnosno neposrednom kontrolom svega nekoliko svetskih kompanija. Mnogi nekadašnji vlasnici gazdinstava i njihova deca koja su izgubila bitku u globalizaciji, prisiljeni su da rade za korporacije koje se bogate na njihovom radu.
Ulažući u narednu generaciju, poljoprivredi će se osigurati potrebna radno sposobna snaga. Obrazovne institucije trebaju promene, proizvodnja hrane se neprestano menja. Pripadnici “Ja“ generacije traže mesta gde mogu napraviti značajnije promene, teže karijeri koja ima svrhu. Milenijalci su generacija koja je tek ulazi u razdoblje kada će između ostalog voditi i proizvodnju hrane.
Važan je prenos jasne poruke o važnosti poljoprivrede i atraktivnim mogućnostima. Mladi su odrasli u digitalnom okruženju, pa je neophodno osmišljavati nove uloge u poljoprivrednom sektoru kako bi se digitalizacija što više koristila za održivi razvoj. Njihove veštine su drugačije od prethodnih generacija, iz tog razloga je potrebno raditi na strategijama kako bi upravo oni svojim znanjem i dalje doprinosili prepoznavanju važnosti uloge poljoprivrede u društvu.
Izvor: Agroklub