НА РЕЦИ ЈОРДАН

Православни верници 18. и 19. јануара славе Крстовдан и Богојављење а хришћани целог света посећују свету реку Јордан и погружавају се у знак сећања на Исусово крштење. Христ је дошао на реку у пустињи где је Св. Јован крштавао народ да се крсти и испуни Божју вољу. На Христово раме је тада слетео Свети дух објављујући да је човек у реци Бог син. То је почетак Христове проповеди а духовни оци подсећају да је знак крста снажан, те да је важно правилно се осенити руком, а не збрзати и скратити. Како је вода свуда у природи, крштењем и богојављењем је посвећено и све што је створено, читава васељена.

А како изгледа долазак на реку Јордан сада, након толико векова?

Пошто је Јерусалим висински на 770 а Мртво море на 430 метара испод површине мора, вожња према Јордану може да изазове мучнину и зујање у ушима, те будућим ходочасницима предлажемо таблете за путовање. И сама река се висински спушта 800 метара од места свог истека из Галилејског језера до улива у Мртво море. Велики део воде се користи за људску употребу и наводњавање а делом и испарава, тако да је проток воде све мањи. До реке се возите нестварним пустињским крајоликом, скоро апокалиптичним.

Место силаска на реку припада израелском националном парку у области Јудеја и Самарија. Име области потиче од древне престонице краљевства Израел. Овде се може приступити само у радно време. Ипак, као најсветије место и даље се помиње управо оно где Јордан истиче из Галилејског језера.

Иако у Израелу можете пазарити у шекелима, еврима и доларима, неки путници су имали непријатност да овде не могу купити стихар (хаљину за погружавање) уколико немају ситно 8 долара или новац у шекелима. Неки из групе су наменски шили хаљину од белог платна и понели је из Србије. Силази се у Јордан који овде мирно тече. У води је подлога од дасака и на њој доста (лековитог) муља којим се неки мажу. Жагор је на многим светским језицима. Понекад се хорски отпева молитва пре или након погружавања а често видите монахиње у разним одорама.

Река је уједно и граница са државом Јордан. Као граница, уздужно је по средини подељена жичаном мрежом. Док се брчкате и пазите да се не нагнете преко границе, пажљиво вас из хладовине (на око 40 степени у јуну) посматрају полицајци наоружани машинкама. Никакве службе не смеју се фотографисати, али, полицајка је била љубазна да позира са некима од нас.

Са друге стране реке, у другој држави видите манастир посвећен Св. Јовану Крститељу, исти такав силазак у воду и друге ходочаснике. Након погружавања у светој реци Јордан, ходочасници се туширају и пресвлаче, а стихаре само осуше и као такве носе кући.

Недалеко од реке, усред пустиње, док је горело и небо и земља, посетили смо манастир Св. Герасима Јорданског који се овде подвизавао целог живота. Свима који славе ове празнике, Христос се јави!

 

Текст и фото: В. Раонић;