ПЛАНИНАРИ ПОСЕТИЛИ КОСМАЈ, ТРЕСИЈЕ И КАСТЕЉАН

Планинарско-рекреативна секција Нови Сад организовала је једнодневну акцију на Космај у суботу, 25. децембра 2021. Полазак на стазу био је код манастира Тресије ка врху Бели камен (546 м) и костурници, затим до подножја код рушевина манастира Кастељан (Кастаљан). Наставак пешачења био је до споменика НОБ-а у Другом светском рату. Повратак је био са друге стране поново до манастира Тресије. Након обиласка манастира, планинари су се вратили за Нови Сад јер је ова последња децембарска субота била кишна. О планинарима су лепо бринули водич Александар Јованчевић и чистач Тијана Бајић а стаза је била лагана, дужине око 12 км.

Спомен костурница Бели камен налази се недалеко од ТВ репетитора поред ког је подигнут дрвени видковац са прелепим погледом на Сопот и Авалу. Бели камен је вечно почивалиште српских ратника Тимочке дивизије који су положили животе бранећи своју отаџбину у новембру 2014. Овде је заустављен продор аустроугарске војске која је планирала да преко ове коте уђе иза леђа српској војсци на линији Аранђеловац – Горњи Милановац. Даљи успеси зависили су од тога ко држи Космај. А Космај је остао у рукама српске војске, с тим да је погинуло много војника. Овај важан делић славне Колубарске битке захтева стално подсећање, како код садашњих генерација не би пао у заборав.

Споменик Космајском партизанском одреду налази се на Малом вису у општини Младеновац. Бетонски споменик има пет кракова висине 30 метара. Унутар њега је кружна вечна ватра са околним текстом Младеновчани, Грочани, Смедеревци, Подунавци, Јесеничани, Поморавци, Посавци, Београђани, Врачарци и Космајци. Видљив је издалека.

За манастир Тресије са постављене табле сазнајемо да је обновљен крајем XIV и почетком XV века за време деспота Стевана Лазаревића, с тим да је можда настао и раније, за време краља Драгутина – помиње се у изворима 1309. година. Од тог времена па до Карађорђевог устанка, доживео је 2–3 рушења од стране Турака. Обновљен је у XVII веку што се види из натписа на каменој плочи која је уграђена код врата. Последњи пут је срушен за време сеобе Срба а потпуно за време Караћорђевог устанка, те лежао у рушевинама 219 година. Године 1936. почела је обнова. Манастирски конак је био предвиђен за дечје летовалиште, ми смо сада видели павиљоне са означеним нумерацијама. Градња је споро напредовала све до касно у јесен 1940. године. У пролеће 1941. услед избијања Другог светског рата наставак изградње је изостао. Године 1950. почело је рашчишћавање од стране јеромонаха Рафаила, а годину дана касније долази Јеромонах Епифаније и започиње последњу обнову манастира са веома скромним средствима. Напори и данас трају, те се упућује молба посетиоцима манастира да својим средствима и прилозима помогну обнављање ове свете обитељи. Фреске су рађене 1958–1961, радио их је Јанко Брашић, сељак сликар уз помоћ јеромонарха Јована Маричића, старешине манастира. Оно што смо ми приметили да манастир има изненађујуће издужену основу са кровом који помало подсећа на Високе Дечане – кажу да припада више рашком него моравском стилу, те примећујемо да је унутра свеже фрескописан и топао, што је у супротности са спољним утиском с обзиром на то да доминира камен. Посвећен је Светим Архангелима, споменик је културе под заштитом државе. Помиње се да се данас у библиотеци манастира Хиландар налази један псалтир који је 1641. у Хопово донет из Тресија. Верује се да су се и други предмети из Тресија селили на север, преко Саве и Дунава.

Најмистичније место у овом пешачењу био је срушени манастир Кастељан. Ова светиња стара 600 година налази је у једној долини, атару села Неменикуће. Да не знате где сте, могао би бити у Ирској или Шкотској. Нема много података о њему, тврди се да је саграђен на месту римског каструма. Претходно затрпан, откривен је 1971. комплекс који се састоји од цркве, конака, трпезарије и остатака некрополе. Под заштитом је државе, помиње се планирани асфални пут до њега и обнова манастира, јер је за сада једини необновљени средњевековни манастир у овом делу Србије. Када је лепо време, овде се на отвореном одржавају литургије суботом у 9 сати. Посвећен је Св. Ђорђу. Сматра се да је, као и манастир Тресије, и Кастељан подигнут у време краља Драгутина а разорен и напуштен 1693. Од 2001. овде се одржавају Дани Милована Видаковића у част нашег романописца рођеног у Неменикућама. Локалитет је где је снимана серија „Калкански кругови”. Кажу посетиоци који овде дођу да никога не затекну али гори упаљена свећа код манастира. Иако није познат ни многим Београђанима, то странце не спречава да га посете, о чему остављају коментаре.

Ходећи Космајом, уочили смо и таблу за манастир Павловац из XV века, на око 5 км од споменика НОБ-у.

Сам Космај је под заштитом, делом трећег, а делом другог степена заштите као предео изузетних одлика. На њему су уређене стазе, излетишта са клупама и столовима, дом је ретким заштићеним биљним и животињским врстама као и гљивама. Није далеко од Новог Сада (150 км), Београда и других градова, те може бити једнодневни излет за породицу или успутни обилазак, као и могућа тематска тура за агенције – путевима Деспота Стефана Лазаревића.

Текст и фото: В. Раонић;