Otvoren 12. Međunarodni festival proze u Kulturnom centru Novog Sada
Pre dvanaest godina je grad Novi Sad u kalendar svoje, pristojno popunjene, ponude kulturnih dešavanja upisao još jednu značajnu manifestaciju pod nazivom Međunarodni festival proznog stvaralaštva, skraćeno PROSE-FEST. Grupa entuzijasta iz Kulturnog centra okupljena oko književnog časopisa Polja, na čelu sa rodonačelnikom ideje dr Savom Damjanovim, potpomognuti urednicima književnih i govornih programa (Nedeljko Mamula, Đorđo Sladoja i Alan Bešić) je vrlo ambiciozno pokrenula priču u koju skeptici nisu baš preterano verovali. Prvi festival je otvorio Milorad Pavić. Ideja vodilja je bila „da se književnost vrati svojim korenima, tačnije živom i neposrednom kontaktu autora sa publikom“. Organizatori se trude da svake godine u Novi Sad dovedu nekoliko najeminentnijih i najinteresantnijih imena iz regiona (bivše SFRJ) kao i poneko ime svetskog kalibra kojima se naglasi a to im je u obavezi da tokom dana gostuju u novosadskim gimnazijama gde razgovaraju sa učenicima a u večernjim časovima imaju književno veče na već legendarnoj Tribinu mladih gde pored književnih kritičara ravnopravno kao moderatori učestvuju gimnazijlaci. Šta se u međuvremenu dešavalo najbolje znaju pomenuti urednici ali činjenica da je do sada na PROSE-FESTU učestvovalo preko stotinu pisaca iz regiona od toga petnaest dobitnika NIN-ove nagrade govori sama za sebe a na međunarodnom planu mislim da je dovoljno pomenuti da su dolazili gosti sa četiri kontinenata mada ih je većina iz Evrope. Ako se udubimo u geografsku zastupljenost jedino su u dosadašnjem gostovanju zakazali skandinavski i azijski pisci ako Tursku i Izrael računamo u Evropske zemlje samim tim što, recimo, učestvuju na Evroviziji i na evropskim sportskim takmičenjima .
Poseban deo priče je nagrada Milovan Vidaković koja je ustanovljena i dodeljuje se od drugoga festivala koji je inače bio rodonačelnik modernog srpskog romana. Kada pobrojimo dosadašnje dobitnike ove, sada već veoma prestižne, nagrade i zemlje iz kojih potiču dobitnici onda nam tek bude jasno koliku težinu danas ima ovaj festival i u međunarodnim okvirima a to su: Alberto Mangel (Francuska 2008), Đerđ Konrad (Mađarska 2009), Klaudio Magris (Italija 2010), David Grosman (Izrael 2011), Slobodan Tišma (Srbija 2012), David Albahari (Srbija 2013), Milisav Savić (Srbija 2014), Jevgenij Vodolazkin (Rusija 2015), Giljermo Martinez (Argentina 2016) i Peter Handke (Austrija 2017).
Kada na to dodamo i dva dobitnika Specijalne nagrade „Milovan Vidaković“ i to ni manje ni više oba su i nobelovci: Mario Vragas Ljosa (Peru 2015) i Orhan Pamuk (Turska 2016) onda stvarno nije ni čudo što ovaj festival neki nazivaju i „Literarni EXIT“.
Na sinoćnjem svečanom otvaranju se prisutnim učesnicima i gostima sa pozdravnom rečju obratio direktor KCNS Bojan Panaotović koji je u kratkom osvrtu na istorijat ove značajne kulturne manifestacije naglasio da ukoliko bi više ljudi čitalo ono što su dosadašnji učesnici i dobitnici nagrada napisali sigurno da na ovim prostorima ne bi bilo stradanja kakvo nam se na nesreću događalo posebno akcentujući rad i stavaralaštvo ovogodišnjeg laureata Miljenka Jergovića, kome je nakon otvaranja uručio ovogodišnju nagradu.
Miljenko Jergović je rođen u Sarajevu pre 52. godine u kome ne živi poslednjih 25. ali kome je posvetio skoro čitav svoj dosadašnji opus. Ovaj, slobodno možemo reći, savremeni nomad sa zagrebačkom adresom je sigurno jedan od najrelevantnijih pisaca sa ovih prostora pa nas sigurno neće iznenaditi ukoliko u reference PROSE-FESTA i dobitnika nagrade „Milovan Vidaković“, u skorijoj budućnosti budemo upisivali još jednog nobelovca. U prilog tome govori podatak da će mu 10.oktobra u Berlinu biti uručena nagrada Georg Dehio–Buchpreis 2018 za ukupno prozno delo. Autor je preko četrdeset knjiga a prevođen je na dvadesetak jezika, dobitnik brojnih nagrada.
Festival je besedom otvorio učesnik prvog PROSE-FESTA, književnik i direktor renomirane izdavačke kuće „Geopoetika“ iz Beograda Vladislav Bajac, u muzičkom delu programa ovo fascinatno veče su obogatili braća Teofilovići sa predivnim etno baladama.
Pored već pomenutog Jergovića u narednih tri dana novosadski gimnazijalci i zainteresovana publika će imati priliku da se upoznaju i razgovaraju u svojim učionicama i na Tribini mladih sa još nekoliko značajnih pisaca: Borivojem Radakovićem (Zemun), Rankom Risojevićem (Banja Luka), Srđanom Srdićem (Kikinda), Radivojem Šajtincem (Zrenjanin) i Enesom Halilovićem (Novi Pazar).
Za kraj ovog izveštaja prenosima besedu kojom se Miljenko Jergović zahvalio nakon uručivanja nagrade:
Ovo je jedna neobična situacija, ja sam naravno ganut, ganut sam vašom pažnjom, ganut sam imenima onih koji su mi ovu nagradu dodijelili, ganut sam Boga mi i imenima onih koji su ovu nagradu prethodno dobili. Na neki način sam, zapravo, ponajviše sam ganut činjenicom da sam nagrađen u Novom Sadu. Novi Sad je lijep grad,o Novom Sadu znamo dosta toga, mi koji smo gledali tzv.domaće televizije i čitali domaće novine u neka pitomija vremena. O Novom Sadu, također znamo iz starogradskih pjesama iz svih kafana bivše Jugoslavije. Međutim ta vrsta znanja mene naročito ne potresaju,isto kao što me ne potresa činjenica da ovu nagradu dobijam u jednom tako lijepom gradu i u gradu koji ima ovakav trg, u gradu koji ima ovu istoriju, u gradu koji ima ovog Miletića koji onako ljutito meštrovićevski stoji i nadgleda taj trg.
Postoji nešto što je meni, kad je riječ o Novom Sadu i ovoj nagradi, zapravo, najvažnije a to su pisci Novoga Sada, to je Novi Sad kao književnost, to je ono što se, zapravo, mene u Novom Sadu najviše tiče i što mi se najviše sviđa. Ovo je za mene grad Lasla Vegela, ovo je za mene grad Vojislava Despotova, grad Vlade Kopicla, grad kojem nije bio dovoljan jedan veliki Tišma nego ih ima dvojicu, velikih Tišmi i grad mnogih drugih pisaca i njihovih knjiga i njihovih časopisa koji su mene životno odredili. Na takav način ja, zapravo, doživljavam Novi Sad, na takav način doživljavam ovu veliku čast koja mi je priređena. U imesvih tih čitanja hvala vama i ponosan sam što mi se sve ovo skupa dogodilo u Novom Sadu. Hvala!
Na kraju ovog izveštaja želimo da preporučimo našim čitaocima da u narednih tri dana posete neko od ovih interesantnih književnih događanja sa poznatim sloganom PROSE-FESTA: Zauzmi pozu – čitaj prozu!!!
Za vojvodjanske.rs: Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.