Помало опрезни и у неизвесности, али са поуздањем да ће све ипак добро проћи, упутили смо се из Новог Сада на сплаварење реком Лим. Понекад моћна и дивља, а некад мирна и успавана, ова река је идеална за рафтинг. Назив потиче од латинске речи „лимес“ што значи граница, јер Лим је својим током био граница источног и западног Римског царства, а касније и Отоманске и Аусторугарске империје. И ми смо се нашли на граници, негде између жеље за авантуром и наше удобности и сигурности. Између Србије и Црне Горе, између дубоке реке и високих стена и крајности величанствених природних лепота и евидентно присутног еколошког проблема.
Река Лим извире у подножју Проклетија, из прелепог Плавског језера у Црној Гори, на око 1000 метара надморске висине, а својим током пролази кроз Србију и Републику Српску. Протичући кроз Беране, Бијело Поље, Пријепоље, Прибој и Рудо, улива се у Дрину. У Полимљу се налазе и бројни манастири, међу њима чувени манастир Милешева и Куманица, које смо обишли. Последњих година расте број туристичких понуда као и заинтересованих за сплаварење Лимом, које пружа спој врхунског узбуђења и уживања у природним лепотама. Подразумева вожњу гуменим чамцима–рафтовима, капацитета од 6 до 10 особа, уз пратњу искусних локалних водича и максималну безбедност.
Наш аутобус дочекали су чланови рафтинг клуба ЛИМ-ЛУЧИЦЕ. Међу колегама било нас је разних: од непливача, финих госпођа, преко младе женскадије у топ форми, па све до полетних снажних мушкараца жељних акције. Дали су нам инструкције и поделили неопренска одела и чизмице специјално направљене за дужи боравак у води, прслуке и кациге. Изгледали смо помало шашаво, али расположење је свакако било на нивоу. Најважније за почетнике је да пажљиво слушају ове искусне момке и не раде ништа на своју руку. Већ након неколико букова односно слапова осетили смо да помало владамо ситуацијом. Иначе, у зависности од годишњег доба, водостај Лима значајно варира. Горњи ток реке пуни се снежницом с Проклетија и Комова, па је оптимално време за рафтинг до краја јуна, а чим нестане снега, водостај опада. Како наш скипер објашњава, вожња је сваки пут другачија, букови који су постојали нестају а други се појављују.
Постоје различити нивои, односно класе сплаварења, од лагане вожње мирном реком, споријег тока, без узбуђења, преко мањих таласа, брзака и водопада, али још увек без већих опасности, где спада туристички рафтинг. А они искуснији рафтери возе на такмичарском, опаснијем нивоу при великим брзинама. Тако се километри дужине могу прећи са значајним варирањем сатнице. Наших неколико сати пролетело је у разгледању прелепе долине Лима којом се смењују клисуре и котлине. Величанствене призоре високих стена које се надвијају над нама и бистре воде нарушава једино појава смећа које видимо по дрвећу након пада водостаја или бачено на обали. Проблем се крије узводно и како сазнајемо лакше је очистити, за шта су већ спровођене акције, него повећати еколошку свест и зауставити даље загађивање па макар и законским нормама. Док нас је моћна река носила слушали смо занимљиве приче из праксе, преко шаљивих назива за поједине стене, комичних догодовштина као што је случај пара затеченог на обали у љубавном заносу, када су се сви веслачи из више чамаца окретали, па до пада водене змије са дрвета скиперу за врат на шта је читава посада у паници поискакала из чамца. У суштини најважније је сачувати присебан дух, слушати водича, и носити заштитна одела и кациге, јер то у неким ситуацијама спашава живот. На мирнијим деловима наша весела дружина је уживала у повременом искакању из рафтова ради купања у помало хладној реци. Ипак, то освежење итекако је пријало по топлом јулском дану, а одела су се показала и као добра заштита од хладноће.
Све похвале члановима рафтинг клуба ЛИМ-ЛУЧИЦЕ који су уз своје редовне послове истински заљубљеници овог спорта, а поред велике љубави носе и велику одговорност. Помогли су нам да превазиђемо своје страхове и померимо устаљене границе. Задовољни смо што смо се усудили и упутили у ову јединствену авантуру и спознали да иза модерних речи „team building“ заправо стоји једно лепо дружење у сасвим другачијим околностима које ће, сигурна сам, свима остати у незаборавном сећању.
За Војвођанске текст: Ивана В.
Фотографије наше групе преузете са фејсбук странице: RK Lim Lucice
You must be logged in to post a comment.