ВЕЧЕ УКРАЈИНЕ У НОВОМ САДУ

У понедељак 05. августа од 19 часова у прелепој башти културне станице Еђшег кроз један занимљив концерт и неколико кратких филмова, новосадска публика је имала прилику и част да се упозна са културом украјинског народа. Пројекат Полифонија – непозната Украјина има за циљ истраживање, очување и презентовање музичког фолклора села Украјине. Ово је један заиста велики пројекат, чији су носиоци обишли и снимили око 120 до 130 села у Украјини, сакупивши око чак 4000 песама. Културна заоставштина гомилана вековима кроз дугу историју народа са тог простора сада је доступна модерном друштву у једној организованој форми, и може се погледати на сајту www.polyphonyproject.com.

У питању је међународна сарадња људи из Украјине и Мађарске, објашњава нам водитељ из Будимпеште, музичари су из Мађарске, а певачи из Украјине. Између песама приказивани су видео снимци. Првих неколико веселих видео снимака представљају разговор симптичних бакица на тему интернета. Старији људи по селима, који преносе културу, су били збуњени због чега се снима нешто што младе не занима. Речено им је да их након снимања аплоудују на интернет, тако да ови видеи приказују њихову реакцију на идеју да их гледа цела планета. Затим следе видео снимци са Карпатских планина, на којима видимо божићну традицију, када деца иду од куће до куће како би пожелели све најлепше својим комшијама. А ту су и сећања неколико жена које су преживеле Голодомор, велики помор становништва од глади на територији Украјине током 1932. и 1933. године. Међу њима је и тужна прича једне жене, једине преостале од дванаесторо браће и сестара.

Концерт је био више него успешан, озвучење одлично, а песме са тако заразним ритмом да је публика цупкала и подврискивала, а након концерта уследила је мала радионица украјинског плеса. Девојке су позвале све заинтересоване де се придруже, показивале једноставне плесне кораке, које су присутни понављали. Било је помало смешно и весело, и тако је у добром расположењу завршено дивно вече у ком смо се сви осетили бар мало ближи овом далеком народу, од ког нас у ова модерна времена дели само један клик.

За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.