Poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača kao i izvoznika belog luka.Vrlo konkurentnom cenom istisnula je domaće proizvođače sa tržišta , da bi danas došlo do apsurda , da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni višoj od 5 eura i ako je njegova proizvodna cena od 0,5 do 1 eura po kilogramu.
Pravo je vreme da se beli luk ponovo počne gajiti na većim površinama u Srbiji , a i oktobar je mesec kada se seje ozimi beli luk .
Pri setvi belog luka obavezno moramo voditi računa o introdukciji sorata iz jednog regiona u drugi to jest gajiti isključivo sorte iz istih ili vrlo sličnih agroekoloških sredina jer u suprotnom dolazi do velikog pada u prinosu kao i do mnogobrojnih problema u proizvodnji. Najbolje je gajiti domaće sorte ( BOSUT ) i koristiti sertifikovan sadni materijal jer je beli luk sklon virusnim i drugim oboljenjima što takođe jako utiče na prinos pa je zato kod nas prosečan prinos oko 3,5 t , dok je u zapadno evropskim zemljama oko 8 t a u SAD i preko 18 t po hektaru.
Što se zemljišta tiče beli luk zahteva plodna i rastresita zemljišta sa dovoljnom količinom vlage naročito u periodima klijanja ( kada najčešće nema problema) intezivnog listanja ( maj ) i formiranja čenova u lukovici ( jun ) kada je neophodno zalivanje za svaki iole bolji prinos.Što se plodoreda tiče beli luk može doći na isto mesto ili posle drugih lukova tek nakon 4-5 godina , najbolji predusevi su mu mahunarke , strnine , paradajz i paprika , a nikako se nesme gajiti posle kukuruza i šećerne repe ( zbog izuzetne osetljivosti na rezidue herbicida koji se koriste u ovim kulturama).
Osnovnu obradu treba izvršiti obavezno krajem leta ili ranije u jesenjem periodu kada treba i uneti oko 400 do 500 kg NPK-8-16-24 a prihranu početkom februara kada treba uneti istu količinu NPK-15-15-15.
Prema nekim autorima ,za prinos od 12t po ha , beli luk iz zemljišta iznese 99kg azota , 27 kg fosfora i 50 kg kalijuma po hektaru, ali u svakom slučaju za svaku ozbiljniju proizvodnju obavezno treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta.U stadijumu intenzivnog formiranja listova trba uneti preostalu količinu azota kroz prihranu kanom. Obavezno treba voditi računa da se pred setvu belog luka nikako ne vrši đubrenje stajnjakom jer u suprotnom dolazi do formiranja lukovica sa većim sadržajem vode što utiče na brzo kvarenje ovako proizvedenog luka.
Priprema belog luka za sadnju vrši se odabirom najkrupnijih čenova iz glavice . Pogrešno je mišljenje da samo spoljni čenovi valjaju za sadnju.
Posle razščenjivanja glavica sitni čenovi se odbacuju a krupni se tretiraju fungicidima( cineb , ditan ) u preporučenoj koncentraciji u trajanju 10-20 min nakon čega ide sušenje i sadnja.
Sadnja može biti ručna i mašinska sa napomenom da ručna sadnja daje više prinose i kvalitetnije lukovice ali je i skuplja.Optimalni rok sadnje za jesenji luk je prva polovina oktobra . Dubina sadnje zavisi od veličine čenova a bitno je da je pokrovni sloj 2-3 cm iznad vrha čena.Kod jesenjeg belog luka rastojanje između redova je 40-50 cm a u redu 7-10 cm . Količina sadnog materijala je 1400- .1800kg čenova po hektaru .
Nega useva se sastoji od prihranjivanja, zaštite,međuredne obrade i navodnjavanja .U rano proleće vrlo važno je izvršiti međurednu obradu i tako uspostaviti pravilan vodno vazdušni režim bitan za rastresitost zemljišta a time i pravilan razvoj lukovica.Suzbijanje korova uspešno se sprovodi hemijskim putem .Posle sadnje a pre nicanja primenjuje se Stomp 330 EC ( 4-5 l po hektaru ) , a kasnije u toku vegetacije Goal u fazi 4-5 listova u koncentrciji 04-08l po hektaru.Tretiranje protiv plamenjače vrši se preparatima kao što su Cineb , Ditan , Ridomil i sl. Lukova muva se suzbija preventivnim prskanjem u fazi 3 lista i ponovo posle 15 dana.
U našim uslovima zalivanje je tako reći neophodno u fazama intenzivnog porasta lišća kao i formiranja lukovice.
Ubiranje belog luka vrši se u početnoj fazi poleganja kada je list još zelen uz obavezno podrivanje jer ukoliko dođe do kidanja lista doći će i do ubrzanog sušenja lukovice. Povađeni luk se ostavlja na parceli da se osuši a zatim se plete u vence ili na većim površinama odseca lšće na 2 cm od lukovice i džakira . Beli luk iz prolećne sadnje se može čuvati do 10 meseci, a iz jesenje sadnje do 6 meseci.
Ozimi beli luk je zbog krupnoće glavica poželjan u industrijskoj proizvodnji. Sa gledišta povrtara, njegova krupnoća pogoduije mašinskoj obradi zemljišta, što je takođe povoljna okolnost, jer je moguće izvesti međurednu kultivaciju ukoliko je razmak između redova veći. Zbog svega toga, smanjuje se broj uposlenih u tehnološkom postupku, što pojeftinjuje proizvodnju.
Izvor: Domaćinska kuća