ЗАШТО ВОЈВОДИНА НЕМА ВИШЕ ШУМА

ЗАШТО ВОЈВОДИНА НЕМА ВИШЕ ШУМА

У Војводини нема шума и то је већ дуго времена и лаицима позната ствар. Према подацима ЈП Војводинашуме, пошумљеност износи 7,1 одсто, док други извори наводе између 6,5 и 6,9 одсто. Стручњаци процењују да је оптимална пошумљеност за ову покрајину 14 одсто, али исто тако износе и сумње да се то у оваквим околностима може постићи у наредних двадесет или тридесет година.

Ако ћемо се држати европског стандарда по коме пошумљеност по становнику износи 0,16 хектара, то значи да би Војводина требало да има 308.000 хектара под шумом. А нема ни упола толико, рачуна покрајинска посланица, председница Зелене парламентарне групе Скупштине АП Војводине, наводећи на тематској седници ове групе да је пошумљеност комплексан проблем, али да је свест о томе ниска. Шума, како је указала, има велик утицај на стабилност еко-система, наравно, на стварање чистог ваздуха, на квалитет воде…

На читавој планети, шуме су заступљене са 30 одсто. У Европи их је 46 одсто, а тамо где су земље ЕУ 40 одсто. Србија без КиМ има их на око 29,1 одсто територије, а оптимумом се сматра 40 одсто, док је за АП Војводину тај однос 7,11 одсто према 14 одсто. Екстремно непошумљене војвођанске општине су Мали Иђош, Србобран и Темерин (0,1 одсто), указао је ”зеленим” парламентарцима шумарски стручњак др Марко Маринковић, извршни директор ЈП Војводинашуме.

Ово предузеће газдује са око 70 одсто државних шума на територији покрајине. Реч је о 109.237 хектара под шумом, чија дрвна запремина износи око 23,6 милиона кубика, а по плану сече се 550.000 кубика годишње.

Да би се пошумљеност повећала са око 7 на 14 одсто, према мишљењу Маринковића, требало би подићи нових 150.000 хектара шуме, а за то је потребно 100 милиона садница. ”Ми годишње произведемо милион садница”, даје упоредну слику. Како саднице овог предузећа коштају 1,5-2 евра, могло би се рећи да је Војводини за оптималну пошумљеност потребно 100 милиона евра – и то само за саднице.

Проблем, наравно, никад није искључиво у новцу. Предузеће уосталом послује, како се то могло чути на седници, углавном на тржишту, користећи приходе од продаје „трупца”, што му покрије 80 одсто трошкова. Прошле године, навео је директор ЈП Војводинашуме Роланд Кокаи, тај приход је износио 3,5 милијарде динара.

”Пошумљавање почиње сечом шуме”

”Пошумљавање заправо почиње сечом шуме”, истакао је Маринковић, објашњавајући да постоји неколико разлога за оправдану сечу, а међу њима је тај да је дрво еколошки најприхватљивији материјал у разним секторима, као и да зрела шума не везује угљеник тако као млада. Шумари никада, како каже, нису били претња шуми већ њу угрожава то што се њене површине на локалном нивоу претварају у грађевинско земљиште, или су у шуми подигнута нелегална (викенд) насеља.

Маринковић је навео да шумско газдинство Нови Сад газдује са 12.000 хектара, а изменама просторних планова 1.000 хектара претворено је у грађевинско земљиште, што значи трајно одузето.

Проблеми се тичу и неусклађености система, па се дешава да ЈП Војводинашуме почне са пошумљавањем, а онда ”дођу људи и преору”, јер су од локалне самоуправе добили тај плац у закуп за пољопривреду. Према речима Маринковића, Управа за шуме и Управа за пољопривредно земљиште дала је исти плац за две различите намене, а онда су почеле преписке.

Пре три године, републичка влада је ЈП Војводинашуме одредила додатних 4.761 хектар шумског земљишта, што је 2.899 парцела, а после прве радости, како наводе у овом предузећу, сачекали су их тешки случајеви које настоје да реше, а тичу се имовинско-правних односа тих парцела, неусаглашености катастра и стања на терену…

Иѕвор: Политика

Author Image
Lala
%d bloggers like this: