ŽUTI ZVEZDAN

ŽUTI ZVEZDAN

Žuti zvezdan je krmna biljka i može se uz uzgajati kao čist usev ili što se češće radi u smeši sa drugim biljkama. Koristiti se za ispašu, seno ili kao silaža. Ima važnu ulogu u spravljanju travno – leguminoznih smeša. U narodu je poznat kao smiljka.
Višegodišnja je biljka ( 5-7 godina) , ima sitno seme, koje klija na 3-4 stepenaC° i dobro podnosi sušu .
Uspešno se proizvodi na kiselim,neutralnim, baznim , vlažnim, teškim ,suvim, peskovitim i može se reći na skoro svim poljoprivrednim zemljištima, a ono što je za stočare najvažnije i na zemljištima koja nisu povoljna za lucerku žuti zvezdan će se dosta uspešno gajiti i davaće zadovoljavajuće prinose., a i pri korišćenju kao ispaša stoka neće dobijati naduv.
Ako se gaji kao čist usev najbolji predusevi su strna žita i okopavine. Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu od 25-30 cm, ako su predusev bila strna žita obavezno usitniti i ravnomerno rasporediti po površini žetvene ostatke pa onda najbolje isti dan , ako ne onda sutradan po skidanju useva plitko do 15 cm zaorati strnjište. Predsetvena priprema zemljišta se radi neposredno pred setvu u proleće ili jesen. Organsko đubrivo kao i mineralno( fosfor i kalijum) uneti pri osnovnoj obradi i to stajnjaka od 25-30 t/ha , a fosfora i kalijuma 80-120 kg/ha. Azota uneti predsetveno 50 – 60 kg/ha.
Setva se obavlja omašno –ručno ili mašinski sejalicama u slegnuto , sitno i izravnato ukratko idealno pripremljeno zemljište Setva u proleće se izvodi u martu ili aprilu, a može i krajem leta u avgustu do polovine septembra. Setva posle prve polovine septembra nosi opasnost od pojave ranih jesenjih mrazeva i izmrzavanja nedovoljno razvijenih biljaka.
Najbolje je setvu obaviti sejalicama sa količinom semena od 10-15 kg/ha, mada ima podataka da je dovoljno i 9-11kg/ha. Seje se uskoredo kod nas na 12,5 cm može od 10-15 cm i preproručljivo je plitko od 0,5-2 cm. U smeši sa travama obično ga ima od 30-70%.
Korovi mogu naneti veliku štetu tako što utiču na prinos gajene kulture. Oni su konkurenti za hranu , prostor , svetlost i vodu. Za borbu protiv korova isključivo slušati savete stručnog lica za zaštitu bilja.
Kosi se kada se pojavi 10 % cvetova, a kada je u smeši sa travama kosi se malo kasnijse Visina kosidbe je najbolja na 10cm. Ima 2-3 otkosa. Kada dostigne visinu 15-25 cm koristi se za ispašu. Ispašu podnosi dobro ali stalna , neprekidna ispaša dovodi do iscrpljenosti i slabosti biljaka što utiče na proređivanje biljaka. Ne izaziva nadimanje kada se koristi za ispašu.
U brdsko-planinskom području treba da bude najvažnija leptirnjača.
Daje prinos od 35-40t/ha zelene mase ili 6-9 t/ha sena , a u smeši sa travama 10-15 t/ha.
Na početku cvetanja ima oko 24% sirovih proteina u odnosu na SM.
Zanimljivo je da u sebi ima i tanin pomoću koga se biljka štiti od bolesti , štetočina.
On se ne može po svom značaju uporediti sa lucerkom, ali naša zemljišta ispod Save i Dunava su kisela, sa sve manjim procentom humusa. Zbog toga naši stočari uz pomoć struke treba da nađu odgovarajuću leguminozu za takva zemljišta, parcele, koje koriste.

Autorka: Janković Milica

Izvor: PSSS

 

Author Image
Lala
%d bloggers like this: