Više od 180.000 zemljoradničkih penzionera u Srbiji, čija primanja u proseku ne prelaze 11.213 dinara mesečno, što je manje od 100 evra, zatečeno je najavama zvaničnika da će ubuduće usklađivanje penzija biti samo onda kada u budžetu ima para, ali ne zna se ni kada, ni za koliko.
Oni, sa ionako minornim primanjima, javljali su se proteklih dana „Politici”, kako kažu, prvo zbog činjenice što ih niko od zvaničnika ne pominje pa ne znaju ni da li će im uslediti naredno povećanje od novembra, a drugo što se pitaju da li uopšte ima smisla da ubuduće plaćaju doprinose, kada će im penzije zavisiti od toga da li ima para u budžetu ili ne.
Poljoprivrednici bi s novim usklađivanjem trebalo da dobiju 13,3 odsto veće penzije, koliko je predviđeno za sve one čija primanja ne prelaze 25.000 dinara.
Preračunato, oni koji sada primaju 11.213 dinara trebalo bi da dobiju 12.704 ili 1.491 dinar više.
Primaoci porodičnih poljoprivrednih penzija, koje su u julu ove godine iznosile 8.166 dinara, trebalo bi da dobiju 9.252 dinara ili oko 1.086 dinara više. Ako se uporedi novembar 2014. godine, kada su sve penzije veće od 25.000 dinara umanjene (a kada je prosečna poljoprivredna penzija iznosila 10.446,73 dinara), do jula ove godine, primanja paora povećana su 831 dinar. Dok su primaoci najniže zemljoradničke porodične penzije za ove četiri godine dobili u proseku više 665 dinara.
Najava novog načina isplate penzija, koji isključuje usklađivanje dva puta godišnje s rastom inflacije i delom rasta BDP-a, začudio je i većinu ekonomista koji se slažu da povećanje prinadležnosti bez unapred utvrđenih pravila postoji samo u afričkim zemljama.
Za pomoć su se poslanicima u Narodnoj skupštini, ovim povodom, obratili i savezi penzionera Srbije i Vojvodine, ističući da jedino stari način usklađivanja neće narušiti finansijsku stabilnost penzijskog fonda.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da su predlažući državi kako da ubuduće nastavi s redovnim isplatama penzija, ponudili i da se penzije ubuduće usklađuju s rastom BDP-a ako je on veći od dva, a ne od četiri odsto, jer je to manje para za isplatu. Kao i da usklađivanje bude jednom, umesto dva puta godišnje, što je opet manji trošak, ali da nikakav odgovor nisu dobili.
Milojko Arsić, prof. Ekonomskog fakulteta, objašnjava da bi pravila po kojima će se penzije ubuduće usklađivati trebalo da se propišu unapred. U Evropskoj uniji 26 od 28 zemalja usklađuje primanja najstarijih sa rastom cena i zarada ili kombinovanjem. Način koji se sada predviđa, novim izmenama Zakona o PIO, postoji samo u Litvaniji, Irskoj i najnerazvijenijim afričkim zemljama. U ovim zemljama prinadležnosti se utvrđuju zavisno od potreba.
– Takvo usklađivanje puno neizvesnosti za najstarije je loše rešenje, a dodatno ostavlja prostor i za manipulaciju – kaže profesor. Na pitanje kakvu manipulaciju, odgovara da bi penzije ubuduće mogle da se povećavaju primera rada samo pred izbore.
Penzije da prate rast cena i zarada
Kako bi se sve to izbeglo, najbolje je da penzije prate rast cena i zarada, jer se tako sprečava njihovo obezvređivanje. Najprikladniji način po njemu bio bi kada bi primanja rasla brže od rasta cena, a sporije od zarada i usklađivale se jednom godišnje, jer je inflacija niska i stabilna.
Gordana Matković, bivši ministar za socijalna pitanje u vladi Srbije, ističe da je u uređenim zemljama jasno propisan način usklađivanja penzija. Najčešće one prate rast zarada i troškova života.
Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da će ukoliko sutra (petak), kada u Skupštini počinje rasprava o Predlogu izmena Zakona o PIO, dobije zeleno svetlo, država izgubiti veliki broj onih koji su do sada redovno uplaćivali doprinose za svoje radnike. Jer, koji će radnik da prihvati da puni kasu PIO, a da mu država sutra kaže da ne može da mu isplatu penziju onoliku koliku je zaradio.
Izvor: Politika