Да би се свет нахранио уз очување планете од прекомерног загревања, Уједињене Нације подстичу агроекологију, историјску прекретницу после деценија „зелене револуције“ засноване на интензивној пољопривреди.
“Морамо јачати одрживе системе хране и очувати животну средину – агроекологија може помоћи да се то постигне”, рекао је генерални директор Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), Хосе Грациано да Силва, на отварању Другог међународног симпозијума о агроекологији у Риму.
Од краја Другог светског рата, развој пољопривреде на основу масовне употребе вештачких ђубрива и хемијских средстава пестицида, хербицида, фунгицида, како би се повећали приноси и да би обезбедила довољна количина хране на планети, имао је високу цену за животну средину. “Земља, шуме, вода, квалитет ваздуха и биодиверзитет се погоршавају, а пораст производње “по сваку цену” није искоренио глад у свету”, рекао је Грациано да Силва.
На основу знања сваког пољопривредника о његовој њиви, у комбинацији са најновијим научним развојем, користећи бољи третман земљишта како би било плодније, али и ради очувања биодиверзита, агроекологија окреће леђа вештчким ђубривима. Она такође покушава да смањи зависност од прекомерне механизације која повећава финансијско оптерећење пољопривредника.
Декларација о агроекологији
На симпозијуму који окупља стотине делегата из целог света пердстављена је “Декларација о агроекологији” коју ће Одбор за пољопривреду Уједињених нација размотрити у септембру ове године.
До сада је тридесетак земаља, већина из Латинске Америке, Јужна Кореја, Кина, Обала Слоноваче, али и Аустрија, Немачка, Данска, Француска, Швајцарска и Италија, утврдило регулаторни оквир који ће олакшати развој агроекологије у будућности.
Извор: РТС