DA LI SE ISPLATI GAJENJE ARONIJE?

U Srbiji je je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo. Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

„Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 200 dinara koji je uopšte neisplativ totalno“, kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

„Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat“, ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

„Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike“, objašnjava Željko.

„Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

„U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto“, kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor: RTS