Grašak – (Pisum sativum L) biološke osobine i proizvodnja – Ljiljana Vuksanović
Zrno graška i mahuna imaju veliku hranljivu i energetsku vrednost zbog sadržaja ugljenih hidrata, belančevina i skroba. Zrno graška može biti glatko ili naborano a po građi mahune razlikuju se krunci i šećerci čije se mahune koriste za jelo. Kod nas je zastupljeno veliki broj sorti namenjenih za preradu. Rane sorte su dužine vegetacije 55-60 dana, srednjerane 61-65 dana, srednjekasne 60-70 dana, kasne su dužine vegetacije 70-80 dana. Sorte šećerca gde se u ishrani koristi cela mahuna su manje zastupljene, ali se u bašti gaje stare sorte a najčešće Mali provansalac. S obzirom na kratku vegetaciju, grašak je odličan predusev za mnoge vrste povrća, pored nutritivnog ima i agrotehnički značaj jer kao i sve mahunarke obogaćuje zemljište lakopristupačnim azotom, odlično je zelenišno đubrivo i međuusev. Grašak dolazi na treće mesto u povrtarskom plodoredu, vrlo retko se đubri (1-2 kg/m2 zgorelog stajnjaka ili komposta), odnosno 60-80 kg/ha NPK sa prinosom od 5 t iznosi 40-60 kg azota i fosfora i 60-90 kg kalijuma. Setva ranih sorti počinje krajem februara ili prvih dana marta, srednjeranih i srednjekasnih 10-15 dana i kasnih 20-30 dana posle setve ranih sorti. Rane sorte mogu se sejati i posle salate, rotkvice, rane kelerabe. Poslednji rok setve je prva polovina jula. Jesenja setva obavlja se polovinom oktobra, tako da se biljke do pojave niskih temperatura dobro ukorene. Seje se u redove a za ručnu berbu niske sorte seju se na 30 cm medjurednog rastojanja, a visoke na 40 cm. Razmak u redu je 2-3 cm i ovakva setva odgovara višekratnoj berbi. Za jednokratnu berbu grašak se seje gusto (100 biljaka na m2) Potrebna količina semena zavisi od krupnoće zrna i načina setve (od 200-350 kg/ha), a dubina setve je oko 2 cm. Visokim sortama graška treba obezbediti potporu u obliku špalira. Grašak se seje u pantljike, rastojanje redova je 25 cm i pantljika 50 cm. Između dva reda graška razapne se jedan ili dva reda žice za koje se pričvršćuju biljke iz oba reda. Prvo povezivanje obavlja se kada grašak dostigne visinu 10-15 cm. Ukoliko se zakasni, grašak brzo polegne. U toku vegetacije zaliva se jednom do tri puta. Kada se formiraju mahune i zrna određene veličine za pojedinu sortu, grašak se bere. Zrenje je postepeno i bere se svakih 2-3 dana sem kod mehaničke berbe kombajnom kada je berba jednokratna. U zavisnosti od sorte i broja berbi, prinos zelenog zrna je 2-9 t/ha, graška šećerca 8-15 t/ha mahuna i zrelog zrna do 2 t/ha.
Autorka: Ljiljana Vuksanović
Izvor: PSSS