Kelj je dvogodišnja biljka ,prve godine donosi veliku rozetu lista savijenu u rastresitu glavicu , a u drugoj plod I seme. Najčešće se upotrebljava za kuvanje I sušenje, ne kiseli se, a ima više ugljenih hidrata , belančevina I masti od kupusa glavičara. Sadrži dosta vitamina C , a poznat je I kao dobar izvor vitamina B (B₁, B₂,B₆) .
Kelj je otporniji od kupusa I prema niskim I visokim temperaturama. Brže stasava nego kupus.
Za visoke prinose traži plodna ,duboka , strukturna zemljištasa pH =6-6.5. Ne podnosi gajenje u monokulturi (vraća se na istu parcel nakon 3-4 godine) , najbolji predusevi su mu mahunarke , krompir , strna žita.
Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu 30- 35 cm. Rano u proleće zatvoriti braze. Neposredno pred setvu obavlja se predsetvena priprema setvospremačima.
Kao I ostale kupusnjače kelj podnosi direktno đubrenje stajnjakom.Kada je zemljište siromašnije unosi se 40-60 t/ha dobro zgorelog stajskog đubriv , a na plodnijem zemljištu upola manje. Pored stajnjaka se unosi I 120-180 kg/ha azota (N) , 80-100 kg/ha P₂O₅ I 150-200 kg/ha K₂O.
Stajnjak I 2/3 fosfornih I kalijumovih đubriva se unosi pod osnovnu obradu , a preostala količina istih I ½ azotnih pod površinsku pripremu. Preostala količina azota se upotrebljava za dve prihrane istovremeno sa kultivacijom. Sa prihranom se prekida kada
Rane sorte rasađuju se u drugoj polovini marta na rastojanje 40×40 ili 50x40cm. rasad za srednje ranu proizvodnju rasađuje se u aprilu na razmak 50×50 cm ili 40×60 cm. Za jesenju I zimsku proizvodnju , rasad se sadi u julu na rastojanju 70x60cm ili 80×60 cm.
U početku gajenja je obavezno zalivanje I uništavanje korova okopavanjem – plevljenjem. Kasnije se borba protiv svih štetočina I korova obavlja isključivo po savetu stručnog lica za zaštitu bilja.
Glavice se seku po suvom vremenu kada dostignu potrebnu veličinu. Obično kod rane proizvodnje su male I mekane. Prilikom pakovanja obavezno skidati sa glavica požutele spoljne listove. Glavice se pakuju u gajbice , mrrežaste vreće ,korpe .
Prinosi u ranoj proizvodnji su od 15-25 t/ha, srednjoj 30-40 t/ha I u kasnoj proizvodnji od 40-60 t/ha.
Autor: dipl.ing. Miloš Nikoletić
Izvor: PSSS