Krompirov moljac je opasna štetočina. Registrovan je povećan ulov. Najugroženije regije su: Čačak, Leskovac, Pančevo, Vršac, Kraljevo, Kruševac i Niš.
Na području Srbije, usevi krompira se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta, vremena sadnje i intenziteta napada prouzrokovača bolesti, od vađenja krtola do različitih faza sazrevanja.
U poslednjih nekoliko godina, sa klimatskim promenama i porastom temperatura, najznačajnija štetočina u proizvodnji krompira je krompirov moljac (Phthorimaea operculella).
U toku je let leptira treće generacije
Na feromonskim klopkama registruju se povećani ulovi odraslih jedinki, a najugroženije regije su: Čačak, Leskovac, Pančevo, Vršac, Kraljevo, Kruševac i Niš, navode u Prognozno-izveštajnoj službi zaštite bilja (PIS).
Ulazimo u rizičan period za zaštitu krompira od ove štetočine.
U periodu kada cima počinje da menja boju, a registruju se visoke brojnosti moljca na klopkama, neophodno je pored agro-tehničkih sprovesti i hemijske mere kontrole, preporuka je PIS-a.
Mere kontrole krompirovog moljca
Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:
- Kod useva gde je cima suva i zemljište bez korova, obavezno vaditi krompir i čuvati ga u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°C). Skladišta krompira moraju na svim otvorima biti obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.
- Krtole krompira nakon vađenja ne ostavljati na parcelama i u dvorištima već unositi u skladišta koja su dobro obezbeđena.
- Na usevima gde cima još uvek nije propala preporučuje se stalno održavanje bankova kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i zaštitile krtole pod zemljom.Na parcelama gde se krompir neće uskoro vaditi, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,15-0,2 l/ha (karenca 14 dana) + Decis 2,5 EC 0,3-0,5 l/ha (karenca 7 dana).
Iz PIS-a preporučuju nastavak hemijske zaštite preparatima sa kraćom karencom.
Foto: PIS