Detelina, majčina dušica, crni slez, bagremac, kupina, divlja ruža, kokotac, palamida, vranilova trava, beli i konjski bosiljak, plavi čkalj, boca samo su neke od medonoša koje se javljaju u ovom periodu.
Nakon suncokretove pčelinje paše, koja u zavisnosti od izabranog hibrida i meteoroloških uslova može da traje od kraja juna i početka jula pa oko tri naredne sedmice, u većini krajeva Srbije počinju tihe letnje pčelinje paše, koje zavise od toga gde se pčelinjak nalazi.
Zato treba pomenuti neke od ovih medonoša, na kojima vredne pčele mogu da sakupe značajne količine meda i polena, dragocenog za predstojeće zimovanje, a i da ostvare pčelaru ne tako male prinose meda.
To su mahom travnate ili žbunaste biljke, kao što je detelina, majkina dušica, crni slez, bagremac ili amorfa, kupina, divlja ruža, kokotac, palamida, vranilova trava, beli i konjski bosiljak, plavi čkalj, boca i veliki broj drugih, uglavnom korovskih biljaka. Pomenućemo neke od njih.
Konjski bosiljak (Mentha longifolia) redovni je pratilac livada i sveg neobrađenog zemljišta, posebno ako je ono vlažno.
Višegodišnja je biljka visine oko pola metra, gusto razgranatog maljavog stabla, na čijim se vrhovima nalaze sitni, crvenkastoljubičasti cvetovi, grupisani u guste klasaste cvasti.
Cvetanje obično započinje već u julu i, ako vreme posluži, cveta čitav avgust, pa i septembar.
Kako je odličan izvor nektara, a daje i nešto polena, pčele ovu biljku masovno posećuju tokom čitavog dana, što im omogućava kvalitetno popunjavanje zimskih zaliha meda, a nije redak slučaj da se nađe i nešto viška koji se može izvrcati.
Još dok je suncokretova paša u punom jeku, većina pčelara primećuje naizgled nelogičnu pojavu, da se mnoge sabiračice, umesto na velike, žute parcele, usmeravaju ka putnom zemljištu, neobrađenim i zapuštenim površinama duž međa gde ih očekuju bodljikavi korovi raznih vrsta, ali i mnogo slasniji nektar.
To je, pre svega, plavi čkalj ili plavetnik (Salvia nemorosa), čiji ljubičasti cvetovi dobro mede tokom čitavog dana, sve do jeseni, dajući med zlatne boje veoma prijatnog mirisa i arome.
Ako je zemljište bogatije, tu će se naći i magareći čkalj (Onopordun acanthium), koji doseže gotovo dva metra, a redak je pčelar koji nije osetio njegove opake bodljikave listove. Ipak, na vrhovima je osut crvenim cvetovima odlične mednosti, a tu je i polen.
Sličnih osobina, pa i trnovitosti je i biljka boca (Cirsium candelabrum), čije i samo ime ukazuje na to kakva je. Visoka je i do tri metra, jake šuplje stabljike, na kojoj je bezbroj bodljikavih listova, kao i mnoštvo žućkastih cvasti koje pčele masovno posećuju, jer su izvor slasnog nektara sve do oktobra.
Od gajenih biljaka pčelarima treba posebno ukazati na tikvu, odnosno bundevu, dulek, ludaju (Cucurbita pepo), koja je dobro poznata jednogodišnja zeljasta biljka sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama, širokim listovima nalik slonovim ušima, na dugačkim peteljkama.
Mada se u Srbiji mahom uzgredno seje već tradicionalno, zadnjih godina se sve više širi intenzivno gajenje posebne forme obične tikve, koja se još naziva i uljana tikva, zbog semena bogatog cenjenim lako varljivim uljem. Zbog primene herbicida, nekadašnja setva u kukuruzu je gotovo napuštena.
Ovi veliki, izrazito žuti cvetovi privlače pažnju pčela koje ih masovno posećuju, tako da je uobičajeno da se u dnu cveta može videti i više njih kako se uporno vrte u krug, dok druge čekaju na red. Izlazeći iz cveta, naročito u rano jutro po otvaranju, sabiračice sakupljaju njegov slasni sadržaj, čak i na otvorenom delu cveta.
Cvetanje počinje u junu i traje do oktobarskih mrazeva, mada glavnu pašu daju u julu i avgustu.
Tikva cveta rano u zoru i cvet ostaje otvoren 10-11 sati, kada se potpuno zatvori, ali samo tokom lepih dana. Svakog dana cveta drugi cvet. S
obzirom na veliki broj cvetova, posebno ako je gajena kao čist usev, može da da lepe prinose, jer spada u red dobrih medonoša. Osim toga, tu je i obilje cvetnog praha, što čini da svetložuti, prozirni med blagog mirisa brzo kristališe.
Dejan Kreculj
Izvor: poljoprivrednik.net