MAMA ŽELIM DA POSTANEM UMETNIK

REČ,DVE ZA RODITELJE

Konačno je došao taj čuveni prijemni ispit. Nikako niste mogli da verujete da toliko dugo traje, da ima više nivoa i da se rezultati tako dugo čekaju dok sve nije izašlo direktno pred vas. Akademija, baš kao i sama tvrđava, daleka i nepoznata sada je postala bliža nego ikada. Ranije jedva da ste i primećivali da  Akademija umetnosti postoji. Naletali ste tu i tamo na njeno prisustvo, po koji naslov u novinam, po koji natpis u gradu, negde se kroz reči provlačila zvučnost njenog imena.

Ne, nikako niste imali ništa protiv umetnosti, čak na protiv! Uživali ste u crtežima svoga deteta i smatrali ste da je bitno za  njegov mentalni razvoj da ima dobru koordinaciju između onoga što vidi i onoga što radi. Samo je sve ono što će uslediti kako vaše dete bude raslo bilo tako daleko. Nekima je pošlo za rukom da svoje dete odvrate od upisa u Srednju Umetničku Školu, nekima nije, drugima pak nije ni padalo na pamet da svome tinejdžeru uskraćuju slobodu. Sada, kako god bilo našli ste se pred vratima jedne od radionica za pripremu za prijemni ispit i naravno morali da izdvojite određeni novac za to. Još uvek niste razmišljali da li je to vredno bilo čega. Jasno vam je da Akademija ima više smerova i da postoje i oni moderniji sa možda „više perspektive“ u današnjem svetu, ali vaše dete kao opijeno želi da upiše vajarstvo, slikarstvo, grafiku. Prijemni je težak, čuli ste ispred radionice da ima i onih koji na njega izlaze po peti, šesti put. To vas je zaintrigiralo pa ste odlučili da uđete u školi i pogledate njihove radove. Kada ste videli crteže delovalo vam je kao da ste ušli u Sikstinsku kapelu. Tu nastaje panika. Ne, moje dete nema šanse, šta sam to uradio, da li da mu kažem ili da ćutim, da li da prekinem sam sve ovo… Međutim, onda shvatate da postoji i septembarski rok na drugim fakultetima i da je bolje da sve pustite da ide prirodnim tokom jer je sada svakako kasno za podizanje bilo kakve panike. Onda vam od jednom dolazi pred oči ona vaša starija koleginica sa posla i scena u kojoj ona, početkom jednog septembra pre petnaestak godina ulazi u kancelariju i ne može ni da progovori jer je tada za prijemni na Akademiju umetnosti postojao samo jedan jedini rok, septembarski! Sada vam je mnogo lakše, vi ipak imate dve šanse!

foto: Irma Mikeš

Rodbina, prijatelji, vaši roditelji, svi koje srećete na ulici vas pitaju šta vam bi, pa zar nije bolje da ste insistirali na arhitekturi ili na nečm drugom, pa od čega mislite da će vaše dete da živi, ne mislite valjda da ga izdržavate ceo život! Polako gubite snagu da sa bilo kime ulazite u dalju raspravu i samo sležete ramenima. Mislite, zna li iko koliko se dugo sprema za tu Akademiju, koliko se truda i odricanja ulaže, koliko puta mladi ljudi izlaze na prijemni i ne odustaju, nikada ne odustaju, završavaju čitave druge fakultete i opet se vraćaju, pa zar nije to za pohvalu i primer?!

A onda je prijemni završen, rezultati su izloženi na oglasnoj tabli u holu. Prošli ste! Šta sad sledi?

Dragi roditelji, sledi podrška i tiho bodrenje sa tribina. Nikada glasno, nikada proricajuće i nikada slepo navijanje. Naravno, negodovanje i zavijanje u crno put koji je već sam po sebi nestabilan ne dolaze u obzir. Niko se ne odlučije za umetnost samo zato što sam po sebi lepo crta i pravi ukrasne trake od papira. To je poziv koji se oseća od najranijeg detinjstva i kao što ste videli, niko i ništa ne može da ga preusmeri u neku drugu paralelnu ulicu. Ne brinite, vaše dete još te kako voli da uči, samo u njegovo interesovanje ne ulaze razne vrste matematike, hemije, fizike jer on to sve već ima u sebi. Vremenom ćete videti da je u stanju da odredi mere vašeg trpezarijskog stola bez pomagala, a kada budete uzeli metar da proverite, bićete zatečeni. Nisu u pitanju nikakve nadljudske moći već samo iskonska svest o prostoru i vremenu koju su mnogi u ovom modernom dobu izgubili. Na njegovom stolu zatećićete po deset knjiga za svaki predmet, poštom će vam stizati biografije umetnika na jeziku za koji niste znali da ga neko iz kuće govori. Otvorićete vrata od sobe da proverite da li spava, ali ćete umesto toga videti da gleda nemi film sa početka prošloga veka. Sam sebi će gotovo svakodnevno biti model. Iznenadiće vas celodnevni raspored predavanja od jutra do večeri, kao i radne subote. Leti će redovno učionice akademije biti otvorene za one koji žele da rade. Vaše dete će u nastupajućem životnom periodu biti najsrećnije ljudsko biće na svetu, konačno svoj na svome bez obzira na raznorazne prepreke na koje će nailaziti.

foto: Irma Mikeš

Nema lepše i opasnije igre od umetnosti. Da bi uzvratila ljubav, njoj mora puno da se da. Lako nije, ali šta je u ostalom lako. U svom domaćinstvu imate jednog zaista posebnog i vrednog stanara u to nikako nemojte da sumnjate, verujte u njega, volite ga kao uvek i nikada ne dozvolite da vas tuđe opaske i podsticaji pokolebaju. Srećno!

Za vojvodjanske.rs : Irma Mikeš