Студирање по Болоњи, чије је увођење почело 2005. године, довело је до тога да Србија има више од 2.000 нејасно дефинисаних квалификација дипломираних студената факултета и високих школа, наводи портал „Политика“. То значи да послодавац, на основу дипломе, једноставно не зна каква се знања крију иза факултетског звања и за шта је кандидат за посао стручан. После готово деценију чекања, за који дан се очекује усвајање закона којим се прецизирају квалификације које студенти и ђаци стичу у школама и на факултетима у Србији, али и кроз разне врсте неформалног образовања и обука, организованих ван републичког просветног система. Доскоро нејасна домаћа факултетска звања постаће „видљива” и у европским државама, с обзиром на то да је доношење овог правног акта, како незванично сазнајемо, Европа буџетски подржала, јер ће њим национални оквир квалификација коначно бити усклађен са европским оквиром.
– Коначно дефинисани национални оквир квалификација допринеће и мобилности домаће радне снаге, односно отвориће могућности да наше дипломе буду препознате и у иностранству, при чему ће омогућити да представници привреде и образовних институција учествују у креирању нових квалификација у земљи – рекао је јуче у Народној скупштини Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, представљајући Предлог закона о националном оквиру квалификација.
Извор: „Политика“