ОДРЖАНА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О УПРАВЉАЊУ РУРАЛНИМ ЗЕМЉИШТЕМ

У последњих 10 година поступак укрупњавања пољопривредног земљишта путем комасације покренут је на 125.000 хектара, али су потребе вишеструко веће, па је ову процедуру неопходно унапредити доношењем посебног закона и успостављањем стабилнијег система финансирања.

Ово је данас речено на националној конференцији о управљању руралним земљиштем, коју су организовали Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Немачка развојна агенција (ГИЗ), на којој се обратио и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић.

То су, уједно, и кључне препоруке анализе ефеката комасације коју су спровели НАЛЕД и ГИЗ, у оквиру пројекта „Јачање управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“.

Анализа која је рађена у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде је показала да комасација доноси велике користи за државу, али доприноси и уштедама.

Покрајински секретар за пољопривреду др Вук Радојевић је указао да ова област утиче на социо-економско и демографско стање у руралним подручјима.
„Комасација је један од приоритета Покрајинске владе и у претходне три године у комасационе поступке је инвестирано око 565 милиона динара. Ми ћемо и у наредном буџету АП Војводине определити финансијска средства за комасацију“, истакао је Радојевић.

Он је искористио и ову прилику, те позвао локалне самоуправе са територије АП Војводине да буду проактивне, да припреме неопходну документацију, да конкуришу и да остваре право на бесповратна финансијска средства.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да су кључни приоритети у области пољопривреде управо комасација, систем за наводњавање и електрификација поља.

Он је рекао да је потребан нови приступ, и посебан закон, као и да се утврде нова правила игре.

Председник Управног одбора НАЛЕД-а Владимир Новаковић истакао је да је свеобухватна анализа ефеката комасације на којој су радили експерти НАЛЕД-а у сарадњи са Министарством пољопривреде и уз подршку ГИЗ-а, показује да је у претходних 10 година чак 125.000 хектара пољопривредног земљишта било укључено у процес прерасподеле власништва и укрупњавања.