P I P – FESTIVAL PRVOIZVEDENIH PREDSTAVA – „IZA ZAVESE SVETLI SVET“

Ispeci pa reci... razgovori s povodom – piše Dragoljub Selaković

Poštovani čitaoci, verovatno ste primetili da su poslednjih mesečak dana, posle Sterijinog pozorja, utihnuli divani vezani za pozorište i daske koje život znače. Želeli smo da cenjenom čitateljstvu priuštimo malo odmora od scenskih dešavanja ako zanemarimo hedonizam i lenjost potpisnika ovog piskaranja. Evo pri kraju fudbalske groznice kojom smo svi bili preokupirani, želimo da ukažemo da pozorišni život na ovim prostorima ipak nije zamro pa ćemo našem cenjenom čitateljstvu staviti na uvid par informacija o festivalima koji će se dešavati u zemlji Srbiji. Razgovore sa direktorima i selektorima tih Festivala smo vodili u toku Sterijinog pozorja na kome su oni bili naši dragi gosti.

Krajem Juna, tačnije 26.06. 2018 je održana sednica Festivalskog odbora na kojoj je usvojen repertoar ovogodišnjeg, sedmog po redu, Festivala prvoizvedenih predstava (PIP) u Aleksincu koji će biti održan od 22 – 28. novembra ove godine. Selektorska komisija je izabrala predstave: “Sterijin put u Srba” – Užičkog narodnog pozorišta, “Bolivud” –  Narodnog pozorišta iz Beograda, “Jami distrikt” – u produkciji Bitef teatra, Centra za kulturu Tivat, Festivala MASZK i Tink Tank studija iz Novog Sada, “Crna kutija” – u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta i Beoarta, “U čije ime” – Narodnog pozorišta iz Niša i “Utopljena duša” – Beogradskog dramskog pozorišta. u čast nagrađenih će biti odigrana predstava “Kraljice” – u zajedničkoj produkciji Bitef teatra i Narodnog pozorišta iz Sombora.

Članovi Festivalskog odbora su  prihvatili predlog Tomislava Trifunovića da se nagrada za najbolju žensku ulogu na festivalu nazove po glumici Olgi Ivanović, rođenoj Aleksinčanki, koju televizijska publika pamti po ulozi čuvene tašte Nikolajević u seriji “Pozorište u kući”. Takođe, prihvaćeno je da se ove godine povelja za doprinos savremenoj srpskoj drami dodeli književniku Milovanu Vitezoviću. Posle ovih, svežijih, informacija prenosimo razgovor sa gospodinom Tomom Trifunovićem koji smo vodili tokom njegovog boravka na Sterijinom pozorju.

Dobar dan, razgovaramo sa Tomislavom Trifunovićem, „mladim, neafirmisanim glumcem, nepoznatim na ovim prostorima“, koji je igrom slučaja, na osnovu svog „neiskustav i neznanja“, selektor Festivala praizvedbi, čuveni PIP. Teme, o kojim razgovaramo su:  njegovo mišljenje o ovogodišnjem Pozorju, o pozorišnim festivalima u Srbiji, malo više o Aleksinačkom festivalu i uopšte o stanju u kulturi u našoj zemlji?

Prvo, Sterijino pozorje je Sterijino pozorje! To se podrazumeva i nema tu šta puno da ja govorim, to je jedan od najstarijih festivala u našoj zemlji a i u onoj prethodnoj… i kao takvo mislim da Pozorje mora opstane. U ovim vremenima promene su sva „lutanja“ dozvoljena, traženja nekih novih koncepcija i tome slično… ali mislim da je Sterijino pozorje neophodno za pozorišni život ove zemlje. O ovogodišnjoj selekciji ne bih ništa govorio zato što se o ukusima ne diskutuje, svako ima pravo na svoje mišljenje, na svoje viđenje, na koncepciju programa… pod tim podrazumevam i ovogodišnji ili neki od sledećih festivala. Što se produkcije tiče,ove godine je produkcija nacionalne drame bila izuzetno bogata, za razliku od nekih prethodnih godina. S obzirom da sam pratio produkciju zbog „mog“ (aleksinačkog) festivala praizvedbi,ja mislim da… nemam tačan spisak kod sebe, ima preko trideset naslova, koji su pravljeni po tekstovima domaćih autora, tako da mogu da razumem gospodina selektora ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, da je bio na mukama da napravi neko svoje viđenje produkcije i da je prezentuje sterijanskoj publici jer u istim mukama sam i ja… treba od tih tridesetak i nešto komada izabrati pet, šest… da kažeš, to je neki presek. To zavisi sad što bi mesari rekli „koje ćeš rezove da napraviš i kako ćeš to da odsečeš“. To je ono što mogu da kažem o Pozorju a ne bih sad otkrivao neke svoje planove jer imam još vremena da razmislim… (naši čitaoci mogu da se vrate na početak teksta i utvrde šta je g. Trifunović domislio).

Aleksinac je preuzeo priču o praizvedbama,  svojevremeno je u Paraćinu bio taj festival, koliko se ja sećam. Reci nam još nešto o tom fastivalu, kakve su dalje perspektive i kakve je tvoje mišljenje o čitavoj toj priči?

Znaš šta, taj festival je osnovan u Paraćinu… osnovali su ga umni ljudi, ondašnjeg pozorišnog života Srbije, među kojimaje bio Boba Selenić, Muharem Pervić, Buca Mirković… da ne nabrajam, da nekog ne bih preskočio… festival je, baš kao što se desilo ove godine na Steriji, imao tu tendenciju da pospeši dramsko stvralaštvo, da pospeši pisce, da pospeši pozorišta da igraju nove domaće tekstove itd. … i onda , „igrom slučaja“ tj. voljom jednog moćnika, lokalnog karaktera, kako to obično kod nas biva, taj festival je ugašen. Prošle su neke godine, dok se Duka Jovanović, jedan od učesnika u stvaranju tog praćinskog festivala, nije odvažio da taj festival vaskrsne, da ga vrati na mapu pozorišnih festivala Srbije. Sad, kao svaki novi festival, a festival u Aleksincu jeste novi festival, ima „dečije bolesti“, ove godine će biti sedmi po redu… i nije sve te bolesti preležao ali nadamo se boljem… nadamo se da će Ministarstvo za kulturu prepoznati značaj tog festivala i da ga malo potpomogne. Za sada se on pravi dobrom voljom lokalne samouprave koja daje sredstva za taj festival, bez neke veće pomoći šire društvene zajednice, da budem politički korektan…

… da li na kraju imaš da nam kažeš nešto o opštem stanju u kulturi?

… pa nemam, ta opšta mesta o stanju u kulturi su opšte poznata… kultura, na žalost deli sudbinu opšteg stanja u našem društvu. Kultura nikad nije bila, nažalost na prvom mestu kod nas, od kada sam ja u kulturi, a Boga mi to je dugo, ništa nije novo „pod kapom nebeskom“, što se toga tiče.Mi mi samo možemo da se nadamo boljim vremenima… a nadamo se da će i taj naš festival, u Aleksincu, dobiti neko svoje mesto pod suncem. Prošle godine smo od Ministarstva dobili neka mala sredstva, voljom ministra, nadamo se da će ove godine biti…

… da se institucionalizuje?

Pa neeeee… mislim da ni jedan festival ne bi trebao da zavisi od dobre volje bilo koga. Bilo da je to ministar ili neko drugi, da se ne bi ponovo desilo da nam se desi neki „lokalni moćnik“ pa ćemo opet ostati bez jednog dragocenog festivala.

Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor.

p.s. obećavamo čitaocima da ćemo se u narednom periodu malo više aktivirati. Sledeći razgovor koji ćete imati priliku da pročitate je, takođe vođen za vreme Pozorja, sa Zoranom Stamatovićem, direktorom Užičkog narodnog pozorišta i koselektorom Jugoslovenskog pozorišnog festivala – „Bez prevoda“, tokom leta biće još interesantnih ličnosti iz pozorišnog i književnog miljea.

 

Za vojvodjanske.rs Dragoljub Selaković