Да ли је обрано пастеризовано млеко највеће достигнуће модерног доба? Зашто конзервативни грађани дају деци занимљива имена? Шта је брилијантност? Какав је свет бициклиста наспрам традиционалног моторизованог начина живота? Какви су људи који имају самозадовољни осмех? Зашто је јунак згрожен одрастањем уз цртане филмове? Ко је власник ваздуха који дишемо, поветарца и цвркута птица?
Ова и многа друга питања разјасниће вам главни јунак Доплер у истоименој представи. Ако и не разјасни, пољуљаће све наше досадашње ставове о школи, гласачком телу, послу, трговини, ратовима, телевизији, пубертету, ПРИРОДИ, друштву, самоћи, прецима.
Занимљива сценографија са врло једноставним али функционалним решењима, тачна разлика узмеђу природног и вештачком светла у природи и у цивилизацији, невероватне улоге где, нпр. Радоје Чупић све време глуми младунче лоса скоро без иједне изговорене речи. То како главни глумац технички прелази са озвученог (приповедачког) на природни говор (дијалошки), жива умиљата куца на сцени… а пре свега квалитетан, освежавајући и несвакидашњи текст норвешког писца, где буквално можете хватати сјајне белешке – доносе нам интелигентан хумор и фину дозу ироније.
Представа се игра и у петак и суботу, као и неколико пута током новембра и децембра. Без обзира на укус гледалаца, мислим да се Доплер може свакоме допасти јер је занимљив и слојевит и свеж. Штета због тако осмишљене сцене секса са почетка и мало псовки, којима је представа ограничила гледаност и млађем делу публике.
За Vojvodjanske.rs: гледа, пише и фотографише: В. Раонић
You must be logged in to post a comment.