Uljana tikva-golica karakteriše se relativno malim prinosom semena i ulja po jedinici površine, ali je njeno gajenje profitabilno zbog visoke cene nerafinisanog tikvinog ulja. Međutim, manji prinos ulja je adekvatno kompenziran višom cenom tikvinog ulja u poređenju sa ostalim nerafinisanim uljima. Seme uljane tikve golice nije obloženo čvrstom ljuskom, otuda i naziv za ovu formu tikve. Uljana tikva-golica je pogodnija sirovina za dobijanje ulja od one sa ljuskom.
Uljana tikva-golica je toploljubiva biljka i svrstava se u grupu jarih kultura kasnog roka setve. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja pneumatskom sejalicom. Preporučeni međuredni razmak je 140, a rastojanje u redu je 70 cm. Na plodnom zemljištu dobro obezbeđeno hranivima praktikuje se setva na međuredni razmak 70 cm i rastojanje biljaka u redu 70 cm. U praksi se uljana tikva-golica seje kao čist usev. Kao svojevrstan prelaz između međuuseva i čistog useva na svakih 5-6 m, duž cele parcele, preporučuje se usejavanje 1-2 reda kukuruza. Ovi redovi kukuruza obezbeđuju specifičnu mikroklimu za tikvu, a istovremeno služe i kao vetrozaštitni pojas. Nije zanemarljiv ni prinos kukuruza sa ovih redova jer će biljke, zahvaljujući velikom prostoru, razvijati krupne klipove. Nega useva uljane tikve-golice sastoji se od međuredne obrade a po potrebi i okopavanja, sve dok loze ne prekriju zemlju. Postoje herbicidi koji mogu da se koriste za zaštitu uljane tikve-golice od korova, ali se hemijska zaštita od korova ne uklapa u koncept proizvodnje, bez upotrebe hemikalija. S obzirom na veliku lisnu masu uljana tikva-golica u drugom delu vegetacije uspršno potiskuje većinu korova. Imajući u vidu da se uljana tikva u principu ne tretira nikakvim pesticidima, time su zadovoljeni principi organske proizvodnje i bez ostataka hemikalija.
Računa se da se od 2 kg vlažnog semena dobija 1 kg suvog semena, osušenog do vazdušno suvog stanja, tj. na 7-8 % vlažnosti.
Autor: Slavica Kodžopeljić dipl.inž ratarstva
Izvor: psss