Soja je biljna vrsta koja se kod nas, na području koje prati naša služba sve više gaji, međutim prinos soje koji mi nastojimo da povećamo zavisi od više činilaca: agroekoloških uslova, sorte i primenjene agrotehnike.
Soja je dobar predusev a za nju su dobri predusevi strna žita i okopavine. Osnovnu obradu obaviti na jesen na dubini od 25-30 cm, i to na težim zemljištima ranije u septembru a na lakšim može nešto kasnije. Od blagovremene i kvalitetne osnovne obrade zavisi dobra ili loša predsetvena priprema, setva, međuredna obrada i na kraju žetva, odnosno prinos. Predsetvena priprema pri optimalnoj vlažnosti zemljišta a cilj je da se formira setveni sloj dubine 5-6 cm, sitnog, toplog i vlažnog zemljišta, koje će omogućiti dobar kontakt sa semenom i brzo i ujednačeno nicanje.
Đubrenje soje zavisi od plodnosti zemljišta. Organskim đubrivom se đubri predusev, a može čak i ranije, dok se mineralnim hranivima đubri u odnosu 30 kg/ha azota, i to predsetveno 50-60kg/ha fosfora i 40-50 kg kalijuma pod osnovnu obradu. Prihrana se ne preporučuje.
Vreme setve – Nije preporučljivo sejati dok se zemljište ne zagreje do 10-12 ºC, i ima temperaturu porasta. Setva u hladno i vlažno zemljište potencira pojavu bolesti i semena i ponika. U našim uslovima sorte II grupe zrenja (najduže vegetacije) seju se početkom aprila. Ranostasnije sorte mogu se sejati i u maju, međutim zbog postizanja stabilnijih i viših prinosa, izbegavanja suše u kritičnom periodu i ovde se preporučuje setva tokom aprila.
Setva – se obavlja širokoredo i najpovoljnija je sa međurednim razmakom 50 cm i u redu 4-5,5 cm, pri dubini od 4-5 cm, što zavisi od grupe zrenja, pri čemu se postiže od 350.000 – 500.000 biljaka po hektaru. Pre setve neophodno je izvršiti inokulaciju semena (nitraginom) azotofiksirajućim bakterijama.
Nega – Zaštita od korova, kultiviranje i po mogućstvu navodnjavanje.
Žetva – se obavlja u zavisnosti od grupe zrenje, odnosno kada seme sadrži 13-14% vlage.
Autorka: Svetlana Zlatarić
Izvor: PSSS