У Србији се данас обележава Дан државности – Сретење, када је у Крагујевцу 1835. донет први српски Устав – Сретењски устав који је практично означио и почетак стварања самосталне и независне државе.
Уједно, Дан државности се обележава и као знак сећања на 15. фебруар када је 1804. године Карађорђе подигао Први српски устанак и повео борбу за ослобођење од Турака.
Сретењски устав прогласио је кнез Милош Обреновић а његов творац био је Димитрије Давидовић, Србин из Аустрије. Устав је садржао потребе друштва за аутократијом и еманципацијом, као и потребу за разбијањем феудалних система. Сретењски устав један је од првих демоктратских устава у Европи.
Дан државности славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918.), затим је био укинут. До 2001. године у Србији се славио Дан републике 29.новемнар, да би Скупштина Србије 10. јула одлучила да Сретење буде Дан државности.
Православна црква и верници данас славе Сретење Господње, празник који се пада тачно четрдесети дан од Божића и прославља се као успомена на дан када је мали Исус уведен у Јерусалимски храм.
Сретење је празник који је од велике важности за народ, он означава први сусрет Христа са људима и слави се као Богородичин и Христов празник.
Сретење Господње је такође један од најсвечанијих догађаја и на литургији се изговарају управо речи Симеона Богопримца којима се обратио Христу.
Црква на овај дан не прописује обичаје, а у народу се верује да се на сусрећу зима и лето и да је веома важно кога ћете прво срести тога дана, јер се верује да ће вам цела година бити таква.