Стапарско ћилимарство, као елемент са листе нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, представљено је у Етнографском музеју у Београду у оквиру изложбе „Нематеријално културно наслеђе Србије“.
Пројекат „Очување мотива и ревитализација израде стапарског ћилима“, представили су члан сомборског Градског већа за културу и образовање Немања Сарач и председница Управног одбора Етно мреже Виолета Јовановић.
Сарач је истакао да је елементима сомборске баштине место међу најзначајнијим не само у Србији, већ и у свету.
„Град Сомбор и локална удружења и институције су у сарадњи са партнерима Покрајинском владом, Етно мрежом, градом Пиротом и амбасадом Аустралије успели да заштите и афирмишу стапарско ћилимарство на националном и међународном нивоу. Тај пример добре праксе је водиља за активности града усмерене на друге елементе богате сомборске баштине“, навео је Сарач.
Виолета Јовановић је истакла да је „подршка коју град Сомбор указује ревитализацији стапарског ћилимарства инспирација за будуће пројекте и да ће сарадња бити настављена“.
Технику израде стапарског ћилима демонстрирале су чланице удружења “Стапарска ружа”, Верица Мијатовић и Љиљана Бошков.
Организатори изложбе и учесници презентација су закључили да би искуства пројекта ревитализације стапарског ћилимарства, као пример добре праксе, требало применити у другим локалним заједницама које настоје да очувају своју баштину.
У Етнографском музеју, 30. августа, осим стапарског ћилимарства представљено је и наивно сликарство Словака, ојкача и вештина израде традиционалног хлеба циповка.
Извор: Град Сомбор