ТОВ СВИЊА НИЈЕ УЗГРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

Тов свиња није узгредна производња из задњег дворишта како многи мисле, него јој се мора приступити са много знања да би крајњи резултат био товљеник који има велик проценат меса, брз прираст и добру конверзију хране.

Кукурузом који се произведе у Србији наша земља могла би да нахрани 12 до 14 милиона товљеника свиња и на тај начин оствари троструко већу зараду него продајом ове житарице. Међутим, да би се то догодило, неопходно је да се промени читав систем производње. Произвођачи морају да се удруже, одреде циљ своје производње и науче како да производе квалитетне товљенике уз минималну цену коштања, каже др Иван Радовић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

– Морамо да схватимо да тов свиња није узгредна производња из задњег дворишта како многи мисле, него јој се мора приступити са много знања да би крајњи резултат био товљеник који има велик проценат меса, брз прираст и добру конверзију хране. Наш саговорник сматра да је тов свиња производња будућности, јер у врло кратком року свиње дају велики број потомака, па је ову производњу могуће релативно брзо обновити.

Према неким подацима, у Србији постоји око 40.000 празних објеката у којима се својевремено организовао тов животиња и они би поново брзо могли да буду у функцији. – Да би се то догодило, неопходно је да произвођачи буду едуковани, али и да се консултују са стручњацима који ће им помоћи да остваре додату вредност у производњи.

Пре свега, потребан је велики опрез приликом набавке родитељских животиња јер, ако се ту погреши, а зна се да једна крмача за две године даје 100 директних и индиректних потомака, произвођач може да се нађе у великом проблему. Ова грешка може да доведе до повећања конверзије хране или смањења прираста, а у оба случаја повећава се цена коштања товљеника, односно смањује рентабилност производње, каже Радовић.

Приплодни материјал из земаља ЕУ

У нашу земљу се, наводи наш саговорник, већ деценијама увози приплодни материјал из Аустрије, Данске, Немачке, али те животиње врло често у пракси не остварују очекиване резултате. Разлог за то је, по његовом мишљењу, двојак. Најпре, ми смо релативно мали купци и не можемо очекивати да ће нам ове земље продати најбоља грла која имају.

С друге стране, како тврди, и сами произвођачи доста греше, јер не обезбеде потребне услове да би ове животиње у производњи могле да остваре свој максимум.

Напомиње и да постоји тежња да се у праксу уведе плаћање товљеника на линији клања, односно на основу њиховог квалитета и садржаја меса у полуткама, јер ће се на тај начин стимулисати они који производе боље, а кланице ће тачно знати шта од кога купују.

– Департман за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду укључен је у пројекат који финансира Покрајинска влада и захваљујући томе, купљена су три апарата за мерење меснатости на линији клања, који се по основу пословно-техничке сарадње налазе у кланицама. У тим кланицама се помоћу њих мери меснатост свиња које се допремају на клање. Након завршетка пројекта знаће се приближан квалитет товљеника када је у питању њихова меснатост. Подаци добијени у овом пројекту искористиће се за то да се покрајинској и републичкој влади сугерише како да на најефикаснији начин успоставе овај систем плаћања, објашњава Радовић.

Оцена меснатости товљеника

Приликом оцене меснатости товљеника на линији клања, како је рекао проф. др Радовић, примењиваће се СЕУРОП систем, који подразумева да свако слово у имену овог стандарда подразумева одређен квалитет товљеника. При томе, најквалитетнија је С категорија, у коју се убрајају товљеници с више од 60 одсто меса. Такође, напомиње да се у државама у којима је свињарство развијено већ примењују и поткатегорије овог система које сваку категорију додатно раздвајају. Разлог за то је што су квалитетни европски произвођачи већ достигли свој максимум и уједначили производњу, па се додатним рангирањем омогућава финија селекција и додатно стимулисање најбољих међу њима.

Вакцинација против свињске куге

Професор напомиње да, уз многобројне недаће које су се нагомилале у овој производњи, додатни проблем прави то што се још увек примењује вакцинација против свињске куге. Али, сматра да би брзоплето напуштање овог начина контроле здравља свиња, без претходног успостављања ефикасног система којим се превенира избијање болести, било ризично и потенцијално би изазавало још већи проблем. Престанак вакцинације значио би отварање врата Европске уније за извоз наше свињетине, али док се то не догоди, треба узети у обзир и остала тржишта на којима би био могућ пласман. Ипак, о којем год тржишту да се ради, предност при куповини имаће они који у континуитету могу да обезбеде јефтиније, а квалитетније товљенике

Извор : Пољопривредник