Ova obaveza za vlasnike privatnih parcela se uvodi kako bi neobrađena zemlja mogla da bude ponuđena u zakup.
Povećanje površina državnih oranica izdatih u zakup osnovni je cilj izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čiji bi predlog trebao da bude završen do jeseni, navodi „Politiku”. Ovo je izjavio za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Kako kaže, prvi korak će bi načinjen već sredinom leta kada će poljoprivrednicima biti omogućeno da za ovo zemljište licitiraju na više od tri godine.
– Želimo da postupak izdavanja državne zemlje učinimo bržim i efikasnijim. Tražimo zakonska rešenja koja će omogućiti da se poštuju agroekonomski rokovi kao i izdavanje zemlje na duži vremenski period. Tako ćemo poljoprivrednicima omogućiti da na vreme planiraju poljoprivrednu proizvodnju što do sada često nije bilo moguće iz različitih razloga – kaže Lakić.
U Srbiji je u opticaju za zakup oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima trenutno je izdato nešto manje od 300.000 hektara.
– Neki se pitaju šta je sa tim preostalim zemljištem. To su uglavnom pašnjaci, livade, močvare… Sve te parcele se nude u zakup u dva, tri kruga ali se niko ne javlja – objašnjava naš sagovornik. On najavljuje i da je plan da se napušteno zemljište, zapušteni voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Da bi animirali poljoprivrednike da ga koriste, takve parcele će biti nuđene pod povoljnijim uslovima. Poput nekih država u regionu i kod nas će detaljno biti propisana procedura za postupanje sa zemljištem u privatnoj svojini, koje se ne obrađuje. Kako kaže, osim što je država na gubitku, jer nema proizvodnje, takva zemlja je zarasla u korov, što pravi probleme poljoprivrednicima na susednim parcelama. Najavljuje još jednu od zakonskih novina a to je da država namerava da za vlasnike privatnih parcela uvede obavezu prijavljivanja parcela, koje neće biti obrađivane u narednoj godini.
– Ova obaveza je nužna kako bi država mogla takvo zemljište da ponudi u zakup u skladu sa godišnjim programom. Ako vlasnici ne budu poštovali propise, videćemo koji će biti mehanizmi za sankcionisanje – ističe naš sagovornik.
Traži se rešenje protiv uzurpacije
Traže se, takođe, i zakonska rešenja koja će sprečiti zloupotrebu prava prečeg zakupa državnog zemljišta kao i sve vidove uzurpacije.
Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište kaže da su analize pokazale da neki poljoprivrednici, koji imaju pravo prečeg zakupa, pre svega na osnovu stočarstva, državno zemljište nelegalno nude u podzakup. Dobili su ga pod privilegovanim uslovima i ceni a onda ga drugima daju u najam kako bi zaradili.
– Ovo je zabranjeno ali imamo poteškoće da to utvrdimo i sankcionišemo. Sada smo pronašli rešenje. Budući da stočari dobijaju zemljište, kako bi obezbedili hranu za stoku, na tim parcelama neće moći da budu posejane kulture koje nisu prilagođene toj nameni – kaže on.
I pored toga što se hiljade hektara državnih oranica ne obrađuje, i ne koristi, veliki broj opština u Srbiji ima problem sa nedostatkom takvih parcela. U mnogim opštinama, posebno u Vojvodini, poljoprivrednici mogu da licitiraju za zakup na najviše godinu dana. Sistem jednogodišnjeg zakupa, po mišljenju stručnjaka, napravio je velike štete kada je reč o kvalitetu zemljišta. Proizvođači žele da na kratak rok „izvuku” što više od zemlje, nemaju interesa da ulažu, poštuju plodored…
Naš sagovornik kaže da i sadašnja regulativa dozvoljava višegodišnji zakup. Problem je što se (sve do ove godine) zemlja nije često u praksi izdavala na duži rok i to zbog niza okolnosti.
Međutim, prošle godine poljoprivrednicima, južno od Save i Dunava, ponuđen je zakup na 10 godina što je značajno povećalo potražnju za državnim zemljištem.
– To je bilo izvodljivo jer smo proverom ustanovili u kojim katastarskim opštinama nema restitucije. Tako da sada u 35 lokalnih samouprava imamo izdatog zemljišta više nego ikada – kaže Lakić.
Komasacija sprovedena na oko 70 odsto površina u Vojvodini
Naš sagovornik objašnjava da su oko 70 odsto površina u Vojvodini područja u kojima je sprovedena komasacija. Do prošle godine, po zakonu, u restituciji je mogla da bude vraćena bilo koja parcela iz komasacione mase, koja je državna i koja odgovara vrednosti parcele koja je oduzeta. U aprilu, prošle godine, doneta je uredba po kojoj su određene površine poljoprivrednog zemljišta koje će biti vraćene u postupku restitucije – dovoljne da se taj postupak sprovede do kraja. To znači da sada postoji fond za restituciju iz komasacionih područja. Ostatak parcela, objašnjava, koje nisu u tom fondu, a u svakoj opštini ih ima, moći će da ide u zakup na više godina.
– To je suštinski različita situacija u odnosu na onu koju smo imali ranije. Nije prepreka ni da one parcele koje su predviđene za restituciju idu u višegodišnji zakup. Međutim, zakon kaže da ako je zemljište vraćeno, bivši vlasnik mora da „trpi” zakupca još tri godine. Ako je ugovor na godinu dana, onda samo u tom periodu – kaže Branko Lakić.
Izvor: Politika