Novi Sad je ponovo krajem maja i početkom juna bio pozorišna prestonica, ne samo zemlje Srbije,već celog regiona. Kada zagazite u sedmu deceniju života onda se kaže da ste puno toga preturili preko glave, još kad vaš rad s pažnjom prati popriličan broj respektibilnih institucija i pojedinaca i to ne samo onih koji su direktno vezani za pozorište onda, hteo to neko da prizna ili ne, vaša misija je dužna poštovanja. Potpisnik ovih redova je imao priliku i čast, uz veliku pomoć prijatelja, da ove godine pogleda sve predstave u zvaničim selekcijama (takmičarska, krugovi) a Boga mi i predstave van konkurencije, te da o svakoj, u relativno kratkom roku, izvesti poštovano čitateljstvo. Trudili smo se da vam blagovremeno i objektivno prenesemo utiske o predstavama koje su iz večeri u veče smenjivale tokom desetak dana. Nakon odgledanih predstava i prisustva na svim okruglim stolovima želim da posle prespavane dve noći podelim sa vama, cenjeni čitaoci utiske koje je ovogodišnje Pozorje ostavilo na moju malenkost i time okončam ovogodišnje piskaranje na tu temu.
Moglo se naslutiti odmah po objavljivanju selekcije da će 63. Sterijino pozorje izazvati različite komentare i mišljenja, generalno možemo ih svesti na dva ključna: pozitivne – hrabro, odvažno, konačno nešto novo… i negativne – ipak Sterija treba da prikaže vrhunske domete, bilo je boljih predstava koje su trebale da budu uvrštene, imaju ti mladi vremena da se dokažu pa onda neka dođu na Pozorje… Podržavajući pozitivne, želim da ponovim, da se godinama vapilo za za novom, mladom generacijom dramskih pisaca, reditelja, glumaca, novim konceptima… ako sve drugo ostavimo ovo po strani činjenica je da smo imali priliku da to, o čemu je govoreno iz ovih ili onih razloga, vidimo na delu. To znači da sada, da se poslužimo pravnom terminologijom, imamo „korpus delikti“. Sve do ovog Pozorja smo imali samo „puste“ priče tipa: trebalo bi…, mi moramo…, na mladima svet ostaje… e pa, gospodo i drugovi sad smo imali priliku da se „in vivio“ uverimo kako to izgleda, kako deluje i kako to radi… po skromnom mišljenju ovog piskarala, izgleda, deluje i radi dobro!
Takođe, mišljenja sam da je narečeni potez izuzetno mudro odigran pogotovo imajući u vidu prošlogodišnju, „ničim izazvanu“ ekscesnu situaciju u kojoj se uprava Pozorja, ni kriva – ni dužna, našla. Sada, nakon ovog i ovakvog Pozorja i validnih, verodostojnih dokaza i činjenica koje smo imali ovom prilikom da vidimo, ono ranije smo već apsolvirali, treba izvesti adekvatne zaključke, dobro promisliti i odlučiti šta i kako dalje. U svakom slučaju 63. Sterijino pozorje će ostati zapisano u analima kao značajno bilo da se nastavi sa ovakvim konceptom, bilo da se od njega odustane ili ako se napravi mix starog i novog što bi po mom mišljenju bilo najpametnije, prvenstveno uzimajući u obzir nezaobilazni faktor kvaliteta i broja projekata i predstava proizvedenih u nastupajućoj sezoni.
No da se osvrnemo na to šta smo to imali priliku da vidimo. Najbitnije je da smo imali priliku da se upoznamo nekolicinom izuzetno talentovanih, mladih, dramskih pisaca, reditelja, glumaca i inih poslenika Boginje Talije i njihovim radom. Bitno je da su nam ti mladi ljudi predstavili jedan nov proces rada na stvaranju dramskog projekta koji je na kraju ovenčan sa Sterijinim nagradama. Tu mislimo ne samo na projekat „Jami distrik“, za koga možemo reći da je apsolutni slavodobitnik, nego i na projekat „… i ostali“ koji se takođe okitio sa dve nagrade a delimično i na „Crastvo nebesko“, koje takođe u pristupu odudara od uobičajenih dramskih okvira a dobio je za nijansu manji broj nagrada u ukupnom zbiru.
Intersantan detalj je da smo ovoga puta imali priliku da zapazimo neke nove producente koji se prvi put pojavljuju Pozorju, takođe i neke proverene koji se nisu često pojavljivali do sada, čak su i osvojili nagrade. (Битеф театар Београд, Центар за културу Тиват, Фестивал MASZK Сегедин, Think Tank студио Нови Сад, Установа културе „Вук Стефановић Караџић”, Мерлинка фестивал). Presedan koji je ostao, za sada ispod radara, akteri koji su učestvovali u produkcijama u kojima je jedan od “krivaca” bio Bitef teatar dobili slovima i brojem 13 (trinaest) nagrada!!!
U konačnom zbiru imali smo priliku da vidimo šesnaest predstava od kojih za ogromnu većinu možemo da kažemo da su vrlo dobre, bilo je i odličnih a samo tri su bile ispod ocene 3,5 (dobar) što se tiče ocena publike, sa istim se u principu slaže i potpisnik ovih redova. Od navednih, imali smo priliku da vidimo četiri predstave iz “domaćeg” i “pravog” inostranstva, tj. dve odlične predstave iz Hrvatske, jedan osrednji omaž prošlim vremenima iz Slovenije i jednu ispodprosečnu predstavu iz Rusije. Možemo, takođe, da primetimo da je publika pokazala izrazitu zainteresovanost i uz dužnu pažnju ispratila sve predstave tako da se u pogledu posećenosti nije osetilo odsustvo nekih velikih pozorišnih kuća koje su, prethodnih godina, bile redovni učesnici na programu Pozorja, čega se uprava pre početka najviše pribojavala.
O odlukama žirija ovde nećemo raspravljati a da im nije bilo lako govori činjenica da odluke o nagradama u većini slučajeva nisu donete jednoglasno.
Sve u svemu, po mišljenju ovog pisakarala, ovo je bilo jedan od značajnijih festivala u poslednjih dvadesetak godina koji će ostaviti dubok trag na budućnost, ne samo Sterijinog pozorja, nego na dešavanja u pozorišnom životu, diljem zemlje, Srbije a samim tim i u regionu.
Ps. Želim ovim putem da se posebno zahvalim iskusnom, fotografskom “vuku”, Branislavu Lučiću, na saradnji bez koga bi ova piskaranja bila siromašnija.
Pozor! Pozorje! – Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.