Све више се говори о здравој исхрани и конзумирању поврћа које није отровано пестицидима, већ еколошки здраво, наводи РТВ. Стучњаци сматрају да је слама иделна посуда за узгајање здравог поврћа, али пошто захтева много времена без механизације, ретко се примењује у овдашњим пољопривредним газдинствима. Славица Цвјетићанин из Апатина је 25 година у повртарству, а последњу деценију узгаја еколошко поврће на слами. И ако посао није лак, истиче да без државних субвеница не би имала седам пластеника, систем за наводњавање „кап по кап“ или противградне мреже.
Славица Цвјетићанин на пластеницима површине 1.300 квадратних метара сама узгаја еколошко поврће на слами. Каже да ретко ко примењује такву методу садње, а да је дугогодишња пракса дала одличне резултате у квалитету и ако је тај посао мукотрпан. Слама од пшенице је иделна подлога за раст и равномерно се мора рукама простирати на земљу. У пластеницима узгаја сезонску и зимску садњу роткивца, црног и белог лука, зелену салату, спанаћ, паприку, а ове седмице почиње и садња парадајза.
Славица Цвјетићанин, каже: „Слама се кваси приликом наводњавања и задржава влагу, па нема великог испаравања. Трава се не прска пестицидима који увек дођу до биљке. У јесен исту ту сламу заоравамо и тада служи као ђубриво када се у њу дода мало стајњака. Ипак, и ако је ово здрава храна, производња ми је опала за око 50 одсто, јер има много маркета који дају јефитније поврће, а многи купују храну на одложено и ретко одлазе на пијацу. „
Без субвенција државе истиче да би тешко опстала, јер су улагања у пољопривредну производњу значајна, а тржиште конкурентно са ниским ценама.
„Секретаријат за пољопривреду АПВ-а сваке године даје субвенције и много ми значи када добијем педесет одсто средстава за нове најлоне, мреже за сенчење, противградне мреже, допуну системе за наводњавање или леђне пумпе за бушење бунара за наводњавање. Они све субвенционишу и без те помоћи покрајине не знам како бих даље радила“.
Поред узгоја поврћа у пластеницима, у овом пољопривредном газдинству на отвореном узгаја се еколошки купус, кељ, карфиол и кромпир. Славица наводи да је парадајз најзаступљнији са годишњом приносом око 30 тона, док је укупна производња поврћа до 50 тона.
Извор : РТВ