Žitounija, poslovno udruženje industrijskih mlinova, pekara i fabrika testenina, uputiće zahtev Vladi Srbije da se uveze pšenica iz Mađarske, kako bi se poboljšao kvalitet domaćeg namenskog brašna.
Kišni period, koji je trajao tokom vršidbe ovogodišnjeg roda pšenice, znatno je umanjio kvalitet hlebnog zrna. Međutim, struka kaže da na kvalitet ne utiču samo vremenske prilike već i ulaganje, kako proizvođača, tako i ulaganja otkupljivača, izvoznika, udruženja, piše Dnevnik.
„Žitounija će tražiti od Vlade Srbije da uvezemo iz Mađarske od 30.000 do 40.000 tona pšenice, po ceni od 22 -27 dinara za kilogram bez carine, kako bismo poboljšali kvalitet našeg namenskog brašna za izvoz. Na taj korak smo primorani, kako bismo održali postojeći nivo izvoza brašna u zemlje u okruženju“, rekao je predsednik Žitounije Zdravko Šajatović.
Izvoznici su navodno dobili upozorenje od uvoznika iz Makedonije i Albanije koji su naveli da je srpsko brašno lošijeg kvaliteta od prošlogodišnjeg i da ne ispunjava njihove zahteve.
Šajatović kaže da uvoz brašna iz Mađarske, navodno, ne bi ugrozio domaće poljoprivredne proizvođače i da neće uticati na trenutnu cenu namenskog brašna. On je naveo da smo od roda pšenice 2016. izvezli 252.000 tona brašna, a od roda 2017. izvezeno je 202.000 tona hlebnog zrna.
Profesor dr Miroslav Malešević ne opravdava uvoz pšenice-poboljšivača i dodaje: „Već deset godina imamo prisutan problem kvaliteta domaće pšenice, jer kupci proizvođačima nisu bili spremni da plate više za bolji kvalitet. Domaće sorte, Panonska nizija sa svojim povoljnim agroekološkim uslovima i iskusnim ratarima, mogu da nam obezbede vrhunski kvalitet zrna. Svedoci smo da i u ovako nepovoljnoj godini imamo odličan kvalitet zrna sorti-poboljšivača, ali je nedostajalo novca za bolji kvalitet. U ovom momentu se traži od države da se odrekne carina kako bi se udovoljilo licemernoj grupi prerađivača i izvoznika. Nadam se da niko u Srbiji neće ukinuti carine, već da će sve strane uputiti na predstojeću setvu u koju mogu da ulože tako što će kupovati sorte sa visokim genetskim potencijalom. Samo na taj način se može obezbediti kvalitetna sirovina za narednu godinu“.
Izvor: Dnevnik