Nizak vodostaj na Dunavu gotovo da je zaustavio izvoz srpskih žitarica. Isporuke robe kasne više od 90 dana, a stručnjaci smatraju da će se ovaj problem najviše osetiti na smanjenom deviznom prilivu. Tako da ono što se danas proda, do odredišta može da stigne tek sledeće godine.
„Svi koji su na Dunavu, ali i na Rajni i Majni, imaju isti problem“, objašnjava Vukosav Saković, predsednik Udruženja “Žita Srbije”. – Generalno, rečna i kanalska infrastruktura u Evropi je u lošoj situaciji, za razliku od onih država koje trguju morem i železnicom. Teško je i reći kada će se vodostaj popraviti. A, sve dok se to ne dogodi, kašnjenje se produžava. Sve što se ne završi, samo se prenosi iz meseca u mesec. Sada već isporuke kasne više od 90 dana.
Prema rečima Sakovića, problem je i za one koji rade i za one koji prevoze robu, a mogu da se očekuju i manji devizni prilivi.
I dok se izvoznici bore sa niskim vodostajem, žetva u Srbiji je u jeku. Skoro 97 odsto suncokreta je skinuto sa njiva i za njega će ovo, smatra Saković, biti jedna dobra i prosečna godina. Rod je oko 750.000 tona. Očekivalo se više, ali je i ovo dobar rod s obzirom na to da su zasejane površine bile rekordne.
„Sve uljare su kupile koliko su želele, ali je ostalo i neprodatog suncokreta“, govori Saković. Za soju i kukuruz ovo je bila jedna veoma dobra godina. Očekuje se rod soje od oko 3,5 tona po hektaru, a kukuruza i više od osam tona. Tako da nema razloga da proizvođači budu nezadovoljni.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kazao je juče da je proizvodnja pšenice, kukuruza, soje i suncokreta u 2018. godini povećana u odnosu na desetogodišnji prosek. Ove godine proizvedeno je 2,9 miliona tona pšenice, što je za 29,3 odsto više nego lane.
Zvanični podaci pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnja pšenice veća za 17,7, kukuruza za 15,2 odsto, suncokreta za 58,5 procenata i soje za 47,2 odsto. Za razliku od ovih kultura, proizvodnja šećerne repe manja je za 9,5 odsto.
Kada je reč o kukuruzu, očekuje se rod od skoro sedam miliona tona, što je za 73 odsto više nego u 2017. godini, koja je, inače, bila katastrofalna, za ovu žitaricu.
Kada je reč o ozimoj pšenici, nalazimo se pred novom setvom, objašnjava Saković. Kako kaže, “gleda se u nebo” i očekuju veće padavine, jer zemlja “vapi” za vlagom.
„Veliki je nedostatak vlage u zemljištu i potrebne su nam dobre kiše da bismo pripremili zemlju“, govori Saković.
Izvor: Novosti