ПОТРЕБНА ПРОМЕНА СИСТЕМА ОБРАДЕ ЗЕМЉИШТА

ПОТРЕБНА ПРОМЕНА СИСТЕМА ОБРАДЕ ЗЕМЉИШТА

Процене стручњака су да је Србија због интензивне производње, ерозије ветром и погрешне обраде земље у Војводини за последњих педесетак година изгубила 25 процената хумуса. Зато је неопходно да се што пре промени начин обраде земље и почне са чувањем жетвених остатака. Међутим, начин размишљања и навике ратара није лако изменити.

Губитак плодног слоја земљишта није могуће надоместити стајњаком, јер су површине ораница у Војводини велике, а сточарство неразвијено. Остаје да се промени начин припреме земље за сетву и уведе конзервацијска обрада.

Американци су с тим почели пре готово једног века, а наука показује да је нужно да на површини земље буде бар трећина жетвених остатака, уместо да се они заоравају.

„Тај систем конзервацијске обраде подразумева да минимум 30 одсто обрадиве површине буде покривено жетвеним остацима. За промену система обраде земљишта потребно је пре свега променити размишљања, дакле унети нова знања, и с друге стране потребно је обезбедитит опрему“, каже Никола Шкрбић стручњак Института „Тамиш“.

Наши ратари су засад одустали од спаљивања жетвених остатака, али се старе невике тешко мењају, а савети стручњака слабо слушају.

„Жетвене остаке не спајујемо, него их заоравамо и тањирамо. Радимо дубинску обраду – орање, па тањирање, па спремања, дрљење, и онда тек сетва“, додаје Милош Глигорин из Панчева.

„Ја сам из Дубовца, то је Делиблатска пешчара. Ми немамо квалитетно земљиште за разлику од ових овде из Баваништа и Панчева, тако да смо ми принуђени да заоравамо жетвене остатке. Не палимо их“, поручује Ненад Николић из Дубовца.

Конзервацијском обрадом се чува и зимска влага у земљишту, што је нарочито важно за ницање пролећних усева у ветровитим подручјима када фале падавине, као ове године.

„Они који су сада изгубили влагу захваљлујући томе што нису добро радили, или су претерано дубоко вршили претсетвену припрему, или су користили неодговарајуће радне органе на прикључним машинама, те су помешали површинске слојеве и извукли влагу из земљишта, они ће имати веома велики пробллем са ницањем. Јер, ја се надам да ће бити кише, али није обавезно“, наводи Никола Шкрбић, стручњак Института „Тамиш“.

Истини за вољу, ове промене изискују нову опрему која није јефтина, међутим понекад је тешко схватити зашто се савети стручњака недовољно поштују.

Извор: РТВ

 

Author Image
Lala
%d bloggers like this: