Ovo piskaralo, koje vam obično dosađuje pametovanjem o pozorišnim i književnim događajima, je imalo sreću da se tokom značajnog broja godina druži i sarađuje sa nekim ozbiljnim novinarskim poslenicima ili kako se to poetski kaže ljudima vičnim peru. Od njih sam naučio, kada god sam u prilici ga primenjujem, pravilo koje glasi: Pusti da malo „odleži“, neka prenoći, prespavaj noć ili dve pa onda ono što ostane… ono čega se sećaš, o tome piši!
Elem, kao što su naši cenjeni čitaoci primetili naša redakcija se prethodnih dana poprilično bavila Kulpinom, tim lepim selom u srcu Bačke, povod su bili Dani Kulpina koji se dešavaju kao Pretpraznički dani (misli se na Slovačke narodne svečanosti kojeće se dešavati za dve sedmice u Bačkom Petrovcu) u okviru kojih se dešavala Slovačka svadba. Status „slobodnog strelca“ među prisutnim a mlađim članovima reakcije mi je dao privilegiju da se šunjam pa cenjenom čitateljstvu prenosim utiske koji sam onako… posmatrajući sa strane pokupio.
Slovačka svadba je sigurno događaj koji se urezuje u pamćenje, već na prvi pogled je očito da pripreme traju poprilično dugo, skoro cele godine… u nadležnosti muškaraca je slani, ljuti i tečni deo, podrazumeva se da mislim na domaće kobasice, sa akcentom na kulen, rakiju, vino i slične detalje bez kojih je svako veselje takvog tipa nezamislivo. Ženski deo populacije je, naravno, zadužen za teži a lepši i slađi deo… koleginica je već opisala takmičenje u pravljenju torti koje smo imali priliku da propratimo i značajno sučestvujemo u degustiranju istih, pa se neću baviti tim delom. Poseban ton ovom prijatnom doživljaju ostavlja ambijent „Letnjeg dvorca Dunđerskih“ u kojem odvijalo interesantno predavanje o ishrani narečnenih vlasnika dvorca pre stotinjak godina, koje je vodio Milan Kolarski. Na samom ulasku su nas dočekale devojke i mladići u tradicionalnim nošnjama, pa smo se svi, kao nekada svatovi, uputili na plato ispred dvorca gde smo imali priliku da se upoznamo sa nevestinskim opremama iz, Selenče, Stare Pazove, Riečke (Slovačka) i naravno Kulpina. Nevesta je obučena u tradicionalnu nošnju sa sedam sukanja a na glavu joj se stavlja ručno rađeni svadbeni venac (parta) od sitnih platnenih, belih cvetića, dodatno ukrašen svilenim ružama i biserima… prata može da bude teška i do 5 kilograma a čuvase generacijama u porodici. Pored ostalih, ovoga puta smo imali priliku da vidimo fascinatnu partu koju su izradile vredne ruke članica Udruženja žena iz Kulpina kojim rukovodi Katarina Zorljanova. Podatak za neverovanje je da se sastoji od 19.000 malih cvetova a trebalo im je oko šest meseci da je naprave, na to još dolaze ruže, biseri i ostali ukrasi. Poseban čin koji smo imali priliku da vidimo je i skidanje parte sa svim ukrasnim detaljima, nakon donošenja velikog svadbenog kolača, koji označava momenat kada nevesta postaje žena i goste ispraća kuvanom rakijom i pesmom po njihovoj želji.
Iskoristio smo priliku da nakon programa malo porazgovaram sa Andreom koja je ovoga puta imala tu čast da bude u ulozi neveste. Andrea je student druge godine Poljoprivrednog fakulteta, smer Organska proizvodnja, a na provokativno pitanje da li namerava, nakon fakulteta kao većina mladih, da „beži napolje“ je bila izričita da joj to nije namera te da se namerno odlučila za taj smer, da želi da u Kulpinu pokrene na roditeljskom imanju Organsku proizvodnju povrtarskih proizvoda. Otkrila nam je malu tajnu, ulogu neveste je prihvatila nevoljno na nagovor svoje bake koja je inicirala pravljenje parte a posle ovakvog doživljaja, namerava da je nosi na sopstvenom venčanju. Ipak će sve to morati da pričeka dok ne završi fakultet, ime budućeg mladoženje nije htela da nam otkrije mada su već pričali o tome i dogovorili da će se truditi, kada dođe do tog svečanog čina, da ga obave na tradicionalan način, što naravno, zdušno pozdravljamo!
Sugurno najsimpatičnijje učesnice ovog divnog događaja su dve devojčice, Irena i Mila, koje su obučene u tradcionalnu nošnju, stojički podnoseći vrućinu stajale, sve vreme trajanja programa, ispred platoa i krajičkom oka upijale sva dešavanja, sa obaveznom „Ф“ položajem ruku, koji se inače pripisuje ljutitim, iskusnim suprugama, hm,hm… Irena ima osam a Mila sedam godina i ovo im je već treći put da učesvuju u svadbarskim svečanostima što nam govori da ovi lepi običaji imaju dostojne naslednike.
„Budnom oku“ ovog izveštača nije promako izuzetno redak posetilac na ovim prostorima o kom naši zvanični organi puno pričaju ali na nesreću malo toga čine. Naime, sa krova obližnje kuće, nezainteresovano, je sva ova dešavanja posmatrao jedan gospodin, za koga nismo sigurni kog je pola ali smo se ipak opredlili da je muškog, nismo videli gnezdo… znači gospodin Rodan je više vodeći računa o svom izgledu nadgledao dešavanja i nije puno komentarisao. Iskreno rečeno poslednji put sam rodu video u znamenitom televizijskom serijalu pa sam skrenuo pažnju proverenom fotografskom „vuku“ Vladimiru Vavi Jovanoviću, pa imate priliku da vidite njegovog objektiva delo!
Nadam se da sam uspeo da vam dočaram bar deo atmosfere ovog lepog ali poprilično sparnog popodneva u Kulpinu koje su ljubazni domaćini na najbolji način uspeli da učine prijatnim.
Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.