УНАПРЕЂЕЊЕ СТОЧАРСТВА ПУТЕМ ЕМБРИОТРАНСФЕРА

Модерно сточарство заснива се на примени низа биотехнолошких метода, од којих су неке, као што је вештачко осемењавање, у употреби већ неколико деценија и дале су веома добре резултате у унапређењу генетског потенцијала домаћих животиња и побољшању њихових производних особина.
Поред повећања производње млека, меса и других производа, примена ембриотрансфера омогућава да се популација животиња на фарми брзо уједначи по својим карактеристикама, али и испуњавање других циљева, као што је очување ретких и аутохтоних раса животиња.
Вештачко осемењивање
Примена вештачког осемењавања као мере за унапређење сточарства има и своја ограничења, од којих је на првом месту релативно дужи пут до добијања животиња високог генетског потенцијала, с обзиром на то да такво потомство носи половину гена од оца, док другу половину гена добиja од мајке, која није увек високог генетског потенцијала.
Значи, за генетско унапређење животиња путем вештачког осемењавања потребно je неколико генерација животиња. Како би се превазишло ово ограничење, и омогућило брже унапређење генетског потенцијала домаћих животиња, развијене су нове биотехнолошке методе, између осталог и трансплантација – пренос ембриона, ембриотрансфер.
Пренос ембриона – ембриотрансфер
Ембриотрансфер је биотехнолошка метода за унапређење генетског потенцијала животиња, заснована на преносу ембриона из једних животиња у друге, у којима се ембрион даље развија током гравидитета и бива донесен на свет.
У практичном смислу, животиње примаоци играју улогу „инкубатора“ у којем се развија ембрион настао у организму друге животиње, што омогућава да животиње високог генетског потенцијала дају већи број потомака у току свог производног живота и да се њихове особине брже шире у популацији гајених животиња.
Предност за узгајивача, у односу на вештачко осемењавање, које је у широкој примени, је у томе што потомство добијено путем ембриотрансфера носи са собом генетске особине својих родитеља, а не животиње у којој се развијало и која га је донела на свет, чиме се превазилази ограничење генетског напретка приликом примене вештачког осемењавања. На тај начин се као „инкубатори“ за ембрионе могу искористити животиње нижег генетског потенцијала и слабијих производних особина, чије потомство по својим карактеристикама не би могло да задовољи све веће захтеве модерне сточарске производње.
С друге стране, примена ембриотрансфера омогућава да се за родитеље наредних генерација гајених животиња одаберу најквалитетнија грла, са најбољим производним и другим особинама.
Поред унапређења сточарске производње, у смислу побољшања производних особина и повећања производње млека, меса и других производа, примена ембриотрансфера омогућава да се популација животиња на фарми брзо уједначи по својим карактеристикама, али и испуњавање других циљева, као што је очување ретких и аутохтоних раса животиња.
Замрзнути ембриони чувају се у течном азоту на -196ºЦ практично неограничен временски период, што омогућава остваривања прихода од производње и продаје ембриона, са којима је у погледу трговине једноставније радити у односу на промет живих животиња.
Циљна група фарми за примену ембриотрансфера?
Циљна група фарми за примену ембриотрансфера су фарме које поседују добре услове исхране, смештаја и неге животиња, јасан одгајивачки циљ и добар здравствени статус у погледу присуства заразних и метаболичких болести, те на којима постоји заинтересованост узгајивача за унапређење производње.
На оваквим фармама могуће је постићи брз напредак производње и уједначавање стада, што је један од важних одгајивачких циљева за фармера.

Аутор: Неђељко Пиповић, дипл. инж. пољопривреде

Извор: ПССС